КРИК: Полиција не реагује на ургенције ТОК-а, а оно не користи механизме које има по закону да их натера на сарадњу

У периоду од јануара 2025. до марта ове године Јавно тужилаштво за организовани криминал упутило је Служби за борбу против организованог криминала (СБПОК) 180 захтева за прикупљање обавештења у поступцима, а одговор добило на мање од половине. Упркос томе, тужилаштво ниједном није искористило законске могућности да покуша да натера СБПОК на сарадњу нити покренуло дисциплински поступак против полицајаца који игноришу њихове захтеве, пише Крик.

Марко Зафировић постао је нови начелник Службе за борбу против организованог криминала 18. јануара ове године. У том тренутку у јавности је био познат по, како је Радар писао, насилним акцијама против демонстраната, преноси Крик.

За његово постављење на место начелника овог одељења Тужилаштво за организовани криминал није консултовано, како наводи овај медиј, што је по закону требало да се деси. Наиме, закон предвиђа да министар полиције пре избора шефа СБПОК-а затражи мишљење јавног тужиоца за организовани криминал.

Тужилаштво, како пише Крик, на то кршење закона није реаговало.

Наиме, како се види из података које је КРИК добио по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, у периоду од јануара 2025. до краја марта 2026. године, ТОК је у предистражним предметима СБПОК-у упутио 180 захтева за прикупљање обавештења – односно званичних налога тужиоца полицији да нешто уради.

Одговор је, како се наводи, стигао на само 63, а због недобијања осталих, тужилаштво је упутило 124 ургенције, механизма који треба да убрзају рад полиције. У неким поступцима тужилаштво је више пута опомињало полицију за исту ствар, преноси Крик.

Тужилаштво у одговору КРИК-у напомиње да су предмети из њихове надлежности сложени и обимни, те да поступање у пракси захтева дуже време од оног законом предвиђеног. Ипак, указује овај медиј, 124 ургенције показују да се радило о кашњењима која нису могла да прођу без опомена.

Ситуација није нарочито другачија ни када поступак пређе из фазе предистраге у истрагу, показују подаци Крика добијени од тужилаштва.

У истом периоду, у овим предметима ТОК је упутио 28 захтева СБПОК-у. До марта ове године послато је 10 ургенција, наводе из тужилаштва за Крик.

Тужилаштво као пример наводи финансијску истрагу пројекта модернизације пруге од Новог Сада до државне границе. Директору полиције ТОК је писао два пута: у септембру 2025. због захтева за продужење рада ударне групе, и у јануару наредне године јер нису поступили по седам захтева за прикупљање доказа. Одговор нису добили, наводи се.

Упркос свему томе, ургенције су једино што је ТОК урадио по питању сарадње са СБПОК-ом, указује Крик.

Подаци показују да ТОК није користио друге механизме које има по закону. Тако, пише Крик, тужилац није покренуо ниједан дисциплински поступак иако по Закону о кривичном поступку то може да уради.

Образложење из тужилаштва је да то нису радили пошто тужилац у дисциплинском поступку нема активну улогу.

"Јавно тужилаштво за организовани криминал није подносило против полицијских службеника иницијативе за покретање дисциплинског поступка, обзиром да против полицијског службеника дициплински поступак спроводи Министарство унутрашњих послова и где јавни тужилац и ако је затражио покретање дисциплинског поступка, нема активну улогу“, навели су из ТОК-а за КРИК.

Јелена Пејић Никић, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику, каже за КРИК да ови подаци потврђују да не постоји сарадња ТОК-а и полиције.

„Непоступање по налогу тужиоца најчешће није резултат преоптерећености послом, корумпираности или немара појединачног полицајца, већ је последица корумпираног и политизованог система у МУП-у”, каже Пејић Никић.

(Н1)