Атенат, "снајпер" и Пинк-балистичари

У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс. Да неко живи у околини београда и почини убиство снајпером, одмах би себи натоварио све службе на врат

"У сфери високе политике, најефикасније средство за заштиту националних интереса је снајпер", написао је својевремено у свом делу Анатомија глобалистичког смрада магистар историје Драган М. Филиповић. Научна јавност за њега није чула, стручна јесте, а да му се помене надимак (Мајор Фића), знала би и шира јавност, али то, међутим, није битно за ову причу.

"Капитално дело" магистра Филиповића, који је већ дуго у егзилу, мало ко је осим његових колега и пријатеља прочитао, али јесу очигледно "спин доктори" који раде у машинерији председника Српске напредне странке Александра Вучића; па су одлучили да преко својих "гласноговорника" пусте у јавност причу да је снајпер пронађен у неком од "штекова" господина Вељка Беливука, званог "Веља Невоља", намењен за ликвидацију Вучића.

Зашто, како, ко, небитно је, у јавност је пуштено само да је то требало да буде урађено на отварању споменика Стефану Немањи 27. јануара, на Светог Саву, из једне од зграда на градилишту "Београда на води".

Одбрана и заштита

Вучић има срећу да га штите врхунски професионалци из војске, из јединице за посебне намене "Кобра", који озбиљно раде и схватају свој посао, па се такво нешто ни у сну не би могло десити. Али, има и несрећу да му о маркетингу брину "врхунски српски балистичар из Железника" Драган Ј. Вучићевић, а саслужују му "безбедњаци опште праксе", ријалити звезде јутарњих програма телевизија Пинк и Хепи – Божидар Спасић, својевремено истеран из Државне безбедности, и самопрокламовани "потпуковник КОС-а" Љубан Каран из Војне. Вучићевић је, наравно не својом вољом, себе ставио на чело "антиснајперског тима" који разоткрива све детаље никад покушаног атентата, све говорећи "ми", кад прича о акцијама МУП-а, потврђујући тиме да је у тесној координацији са својим пријатељем Вучићем.

Свим тим "општебезбедносним аналитичарима", који вероватно никад нису узели снајпер у руку, поготово не пуцали из њега, није пало на памет да објасне да се ради о опасном оружју, које у рукама криминалаца значи да хоће неког да ликвидирају. Ликвидација снајпером је, иначе, црногорски "рецепт"; у Београду су се десиле свега две-три ликвидације тим оружјем, и полиција зна да су извршиоци и наручиоци из суседне државе. У Србији нема много специјалиста-снајпериста који би пристали да раде за криминалне кругове, све су то бивши војници и полицајци, који имају неки кодекс. Да неко живи у околини Београда и почини убиство снајпером, одмах би себи натоварио све службе на врат.

ТВ истражни поступак

Шта се десило у случају снајпера приказаног на "ТВ истражном поступку", којим је руководио врховни тужилац Вучић, а помоћник био Александар Вулин, особа тренутно на месту министра унутрашњих послова? Пре почетка приказивања "језивих сцена", снимак иде на снајпер, и потом следи објашњење како је то опасно оружје којим су хтели да ликвидирају "највише представнике власти".

Вулин претходно, а и сутрадан, тврди да је то био снајпер за ликвидацију Вучића. У томе му "терцира" и подржава га поменута тројка, Вучићевић–Спасић–Каран. У свом непознавању свега, поготово реалности, Вучићевић се највише "прославља" објашњавајући, прво у гостовању на телевизији Пинк, а сутрадан на Хепију, како је то војни снајпер, један од најскупљих у свету, са којим се на "пар хиљада метара" убија мета, а његовим "блиндирано-панцирним мецима" буши и оклоп на аутомобилу, а кошта више десетина хиљада евра.

И сад се долази до поенте приче – приказано оружје (на слици) је ловачки карабин Стеyер Маннлицхер Про хунтер, верзија Моунтаин, калибар 7,62 милиметра (за читаоце је небитно да ли је .308 W, односно ловачки, или 30-06, који користи војну муницију). У сваком случају, врло озбиљно оружје, због чега би државни органи требало да се забрину, без обзира кога су хтели њиме да убију. Да ли председника државе (што је мало вероватно јер га чувају професионалци, који имају и тзв. дубинско обезбеђење, у шта се аутор овог текста више пута уверио и похвално се изразио), или неког од других вођа навијача.

Тај карабин, "чедо" аустријске компаније која производи разне врсте наоружања за цивилну употребу, али и за војну, нашао се код криминалаца. Како – то нек истрага и суђење утврде. Бродовима се у Црну Гору из Колумбије шверцују тоне дроге, што не би могло и неколико карабина. То је ситуација над којом би надлежне службе требало да се замисле, али овде је проблем Вучићевих "спиноватеља", који једноставно лажу јавност.

Реч стручњака

Аутор овог текста је разговарао са човеком који је ловац, познавалац оружја, и скоро две деценије има ту пушку. Како је објаснио, она јесте лепа и прецизна, али није за удаљености веће од 200 метара, евентуално 300 метара ако мета, на пример, јелен или дивља свиња, мирује. На 500 метара је недостижан сан погодити нешто.

Пушка, иначе, када је нова, кошта око 1500 евра, зависно од начина "брунирања" цеви; луксузније варијанте, по наруџбини, иду до 2000 евра. Нова оптика, а на "Вучићевом снајперу" је Дигеx Пулсар, кошта између 1100 и 1200 долара, и то је она са ноћним, пасивним нишаном. Половне се крећу, зависно од модела, старости и истрошености, од 600 до 1200 евра.

Бивши снајпериста полиције за "Време" објашњава: "Са таквом пушком, мораш да будеш врхунски да погодиш на 500 метара. Са овом оптиком нема ни теоретске шансе, ни на 500 ни на 700. Ноћу, ни на 200 метара, пад зрна је ненормалан на тој даљини." Онда објашњава олучење цеви дугачке 508 милиметара, температуру ваздуха, ветра. "Превише сте ви новинари гледали америчке филмове – дође човек, из кофера извади расклопљену пушку, склопи је, на њу само ‘шкљоцне’ оптику и погоди у срце човека на 500 метара. То је ваш проблем", прекорно каже, објашњавајући колико треба да се "упуца" снајпер. И спрда се на рачун екипе "господина Невоље", која је то као "упуцавала".

Што се тиче снајпера, бивши специјалац МУП-а објашњава да је ово, иако поуздана пушка некад, а и данас, нула у односу на оно шта се продаје, чак и у продавницама ловачке опреме у Србији. "У свакој ловачкој радњи имаш много бољих ловачких карабина, цена 5000-15.000 евра, на њима Сваровски оптика 7000-8000 евра, са компјутером који аутоматски помера кончаницу и анализира све параметре – температура, влажност, брзина ветра."

После оваквих информација, вреди се запитати – ако су ти људи "господина Невоље" имали десетине милиона евра (закопане у теглама у земљи, тврди "свезнајући" Спасић, не објашњавајући одакле му то сазнање), како онда нису купили неку од таквих пушака?

А ни Вучићевић се, као водећи српски "балистичар", није о томе изјаснио.

(Време)