Југословенска јавност је била шокирана управо подацима о Јасеновцу што је довело до антихрватског одијума, због којих је 50.000 примерака књиге ускоро повучено из књижара и, наводно, „забрањено“

Не бих пустио да прође ни један дан, а да не кажем људима које волим да их волим. Уверавао бих сваку жену и сваког мушкарца да су ми најближи и живео бих заљубљен у љубав.

Ни једна од ових мера није никакав „рат“, али јесте јасан знак да вам је озбиљно стало до свог територијалног интегритета и да сте спремни да се за њега озбиљно заложите. У противном, немојмо да се фолирамо и даље „кувамо жабу“ звану српско јавно мњење. Хајде да лепо учинимо оно што нам ЛДП и Б92 предлажу сво време.

Конфликт у Украјини постао је рат исцрпљивања који карактеришу војске укопане у ровове, напади у људским таласима, артиљеријски баражи и значајан број жртава на обе стране. У таквој врсти конфликта побеђује онај који своје економске потенцијале, укључујући и војну индустрију, може у већој мери да претвори у предност на војном терену.

 У програмском смислу, међутим, Савез за промјене још не нуди ништа конкретно и одређено, и засад има на папиру само својеврстан ад хоц направљен “претпрограм” у облику “30 точака” (мој суговорник Ђорђе Павићевић претпоставља, али није у то сигуран, да их је саставио, иначе антиглобалистички и проруски оријентиран, филозоф и аналитичар Ђорђе Вукадиновић)

Преломни догађај се вероватно одиграо у ноћи између 30. априла и 1. маја када су у плански изведеном убилачком нападу НАТО бомбардера убијени Гадафијев најмлађи син и троје унучади. Од тог тренутка, једна нелегитимна војна интервенција прерасла је у „савршен“ (у смислу „перфектан“, „потпун“) злочин.

Дефрагментација светске трговине последица је неколико вишегодишњих трендова. Прво је дошло пада, а потом драстичног успоравања размене на глобалном нивоу што је повезано са последицама Велике рецесије 2008-09, снажан ударац глобализацији био је трговински рат Вашингтона против Пекинга од средине 2018, да би од почетка 2020. пандемија Ковид-19 изазвала драматичне прекиде производње и ланаца снабдевања широм света, што се практично поновило од фебруара 2022, са ратом у Украјини и западним ембаргом Русији. Да ли сведочимо деглобализацији или глобализација стагнира?

Када су у „Југоимпорту СДПР“ чули да Војска Србије размишља о набавци нових оклопних возила, одмах се кренуло у развој, боље рећи у "буџење", сопственог. Узето је осам точкова са камиона Фап 2226, монтирани су на шасију, уграђен је мотор и управљачки систем, направљена купола са митраљезом, седишта за посаду и војнике, пушкарнице и прозори за гледање на које су касније уграђени и брисачи. Није, међутим, било ни система за усисавање барутних гасова, нити хватача чаура.

Зато увек треба радити свој посао најбоље што се може у датим околностима. Можда због тога на крају нећемо бити више вољени него што јесмо. Али ће нас свакако више поштовати. Као што данас – волели га или не – и у Њујорку и у Лондону морају поштовати Нолета.

У сваком случају Стаљин није заборављен у руској јавности. Већина грађана данас га доживљава као великог државника, иако му не заборавља грехове које је током готово тридесетогодишње владавине починио према сопственом народу