Неадекватни законски оквири, слабе институције и ‚‚гледање кроз прсте“ повлашћеним кршиоцима законских одредби, довели су до крајње дисторзије тржишта. Велики играчи су добили оно што им је либерална догма обећала - пуну слободу деловања у односу на остале учеснике у тржишној утакмици.

Главни проблем ових играча је одсуство излазне стратегије. Потпуно је јасно какав ће одговор доћи из Брисела. Чак и у овом облику, ССП тешко да може да прође ратификацију у парламентима многих ЕУ земаља.

Како каже чиновник америчке администрације Бенц, план је "функционисао савршено од 1991. до 2014. године. Врхунац је доживео током Арапског пролећа 2011. и 2012, кад су владе које нису биле по укусу Обамине администрације рушене у 'Фејсбук' и 'Твитер' револуцијама." И: "Ситуација се мења након Евромајдана 2014. године."

Председник, јелте, никад не лаже, па му, ево још једном да подсетим у инат свим његовим лажним „браниоцима“ из странке – држим фиге да, коначно, испуни своје, осам пута од 1917, јавно изречено обећање да ће испоштовати Устав (и Мирослављево јеванђеље) на коме се заклео и повући се са антиуставне функције председника Ес-ен-еса. Обећање је последњи пут орочено на следујушчи септембар.

Русија никога није натерала да купује њену нафту и гас, она једноставно располаже са изузетно траженим ресурсима које продаје по веома конкурентним условима на тржишту целе Европе, што је управо разлог због кога се овај њен посао развија огромном брзином.

Паметни људи у СРС, ДСС и СПС јасно виде да, ако желе да направе заједничку владу, потребне су им две победе. Једна на изборима, а друга након њих. Ова друга није ништа мање важна од прве. Она ће значити придобијање бар дела елите за своју политику. 

Осим тога, чују се захтеви и да Европска комисија убудуће има и комесара за одбрану, а заговорници украјинске победе над Путином за то место већ кандидују шефа литванске дипломатије Габријелиса Ландсбергиса.

Да су избори данас у Београду, на изборе би изашло више од 900.000 Београђана, тако смо добили у овом истраживању. СНС и Александар Вучић би освојили 30,6 одсто, или завидних, скоро 300.000 гласова

„Јужни ток“ за Србију представља шансу да се покрене из економске летаргије, шансу коју и даље можемо лако да прокоцкамо, баш као што можемо прокоцкати и те очекиване „транзитне милионе“.

Шта би се десило уколико притисак из САД и ЕУ не буде прејак, а суверенисти паметно одговоре на изазове? Шта ако демократски поредак, под влашћу СРС, ДСС и СПС не буде угрожен, а демократске установе у добром стању дочекају следеће изборе?