Све је изгледније да је мотив измена онај други – Устав ћемо мењати зато што је то „у тренду“ (и Албанија је, и Црна Гора, и С. Македонија) на путу у срећну европску (ЕУ) будућност. Али ако је та будућност неизгледна, како то већина нас види, у Устав не треба дирати, тек тако мењања ради. 

Да ли је онда кључ за више жена на високим положајима – ослобађање од кривице? Треба ли да тежимо друштву у коме су и очеви и мајке једнако равнодушни према чињеници да су за њиих деца једва нешто више од слике на радном столу? Или је решење управо у супротном – да и мушкарци треба да промене животне приоритете, и почну да осећају више кривице што нису присутни у животима своје деце?

Да ли је то само Николићев вербални анестетик намењен српској јавности и бирачком телу које га је изабрало, или одлучан државнички закључак донет након дубоког промишљања и сусрета са Владимиром Путином, с једне, и бројним западним политичким личностима, с друге стране.

Разарања државе и друштва кроз „нову“ законску регулативу и „оптимизацију“ државне управе, већ давно су надмашила штету од бомбардовања. Колико људи је страдало, колико се одселило, колико оболело, колико није рођено, колико имовине је уништено, колико новца опљачкано, колико добара није створено због наопаких законских решења!

Зато, залагање за магловити и неуставни компромис више није довољно, већ одговор наших државних органа мора бити бескомпромисан и одлучан на сваку провокацију као што је ова Лајчакова, јер у себи има залагање за независност и међународно признање Косова, што иначе не прихвата више од 80% наших грађана, како су до сада показала сва истраживања јавног мњења у Србији

При томе се питање стварне потребе Србије за доношењем таквих закона не поставља. Морају да се усвоје не зато што Србији требају него зато што странцима требају да доврше процес колонизације. Други разлог је тај што су масно плаћени. 

Лицемерно делује превентивни ламент Бранкице Станковић о томе како ће она и њена екипа због овог серијала вероватно поново бити оптужени за „издају“. Самим насловом циклуса и тенденциозним коментарима они напросто не остављају простора да њихов пројекат буде квалификован другачије.

Вероватно ћемо тек у будуноћности моћи да сагледамо значај личности и улогу Олега Дзизе у развоју руско-српских односа, јер је о многим стварима још увек прерано говорити. Али већ сад нема сумње да овај човек заслужује улицу која ће носити његово име.

Да закључим: ми у Србији не треба много да разбијамо главу око немачких избора. Ко год да победи, у Србији ће тражити новог Недића

Требало би хитно оздравити систем просвете, на свим нивоима, иначе нам неће помоћи ни часови од 45 минута, ни од 30 минута. Систем чине људи, а основни критеријум за оздрављење просвете треба да буде стручност и посвећеност позиву, а не политичка подобност и корумпираност.