Зграда се зида пуних пет година, од 1960. до1965., довршава у јесен 1965. године, када и сама установа мења назив у „Музеј савремене уметности“, који носи и дан-данас, и званично се отвара на годишњицу ослобођења Београда, 20. октобра 1965.

Када се већ буде налазио у Немачкој, Вучић би могао мало да се распита како се треба поставити према случају оспоравања аутентичности доктората члана владе, с обзиром да је невоља слична Стефановићевој задесила и немачког министра одбране 2011. године, који је био приморан да поднесе оставку.

Кисинџер је указивао да светски поредак није ништа друго него трагање за најбољим моделом односа снага и равнотеже у свету, где свака држава има своју улогу. „Путеви не постоје, они се стварању ходањем“, завршна је реченица његове књиге "Дипломатија"

Што се будућности тиче, све је јасно. Глупо је очекивати било какву помоћ. Јер, наши добротвори само штампају новац: Америка четири хиљаде милијарди долара и сад ће Бајден још хиљду и деветсто милијарди плус. Европска унија хиљаду милијарди евра.

Само то да када „мека моћ“ одради добро посао онда дивизије, жртве, патња и погибељи можда нису ни потребни. С тим да ће Руси и Срби, као и обично, ту мудрост научити на тежи начин – и на сопственој кожи.

За нашу слободу и поново успостављање државе Србије изборићемо се сами. У томе нам нико неће помоћи. Али зато, кад то урадимо, никоме ништа нећемо ни дуговати

У вези са Резолуцијом 1244 СБ УН поставља се питање њене правне ваљаности. О томе се у српској јавности готово ништа не говори, већ се Резолуција узима као датост, готово богом дана

Бриселски споразум је био родно место и тајна опстанка владе Вучића и Дачића (а врло вероватно и узрок њеног формирања). Због тог потписа је званични Београд добијао позитивне извештаје у Бриселу и Вашингтону, због тога је добијен датум за почетак преговора са ЕУ и због тога је власти гледано кроз прсте за неке „ситнице“ у медијској и правосудној сфери.

Почетком 90-тих владала је опседнутост неолибералним догмама и глобализацијом. Две деценије касније, магнетизам неолибералних догми, али и саме економске глобализације је скоро нестао. Економска глобализација, између осталог, била је перципирана као ширење капитализма и благостања које капитализам с собом носи.