Данас нам је неопходна тотална и свеобухватна милитаризација земље, државе и народа, пише руски мислилац Александар Дугин за "РИА Новости".

"За Бања Луку смо кренули 3. или 4. септембра 1995, у конвоју возила, аутобуса и камиона са неопходном логистиком, од муниције до хране, оним што се зове материјално обезбеђење. Да смо ишли обављати редовне полицијске, а не борбене задатке, сведочи и то што смо носили само лично оружје, без минобацача и тешког наоружања које ПЈП иначе дужи, нисмо се спремали за борбени задатак. Путеви су били закрчени колонама избеглица које су ишле ка Србији, једва смо се пробили до Бања Луке"

Вучић и радикали су предуго држани изван власти, која им је била непрестано на дохвату руке, а увек у последњем тренутку измицала. (Јака фрустрација услед близине искушења и недоступности предмета жеље, изобличава свест и душу – има нешто о томе код Лакана, а и у филму „Кад јагањци утихну“.)

Није ствар у томе да увек од сваког следећег протеста очекујемо да буде онај последњи, завршни. Да ли ће режим пасти под притиском улице, или на изборима, не можемо знати. Али, ако не протестујемо, немамо чему да се надамо

Нису успели да убеде Србе да нису Срби. И онда су, ето, евроглодури и клозетска пискарала, решили да појачају кампању против Спутњика и РТ Балкан са „колегијалном“ до сад незабележено јадном идејом да се ти медији угасе

Пре свега због тога што то није ратна пропаганда, ни временски, ни садржајно. Дечје новине су штампале историјске књиге, за становништво оне државе у којој постоје. Баш као што су раније штампали књиге за становништво државе у којој су постојале до 1991. На идентичан начин.

Све у свему, чини се да су они који су имали намеру да у Кијеву до краја понизе „руског медведа“, помало непромишљено „чачкали мечку“. Напросто, Русија и Путин себи нису могли да дозволе такав ударац и толико понижење. Никога није препоручљиво понижавати и изазивати на тај начин. Сем ако није већ дебело трауматизован и „издресиран“, попут Србије и њене вајне политичке „елите“.

Треба нам свестан и пробуђен човек. Да бисмо дошли до њега, човек који гледа и види, и слуша и чује! Потребно је да се у срцу, а не само у разуму, определимо где хоћемо да будемо: на страни зла или на страни добра.

Режим А. Вучића очигледно оваквим  поступањем јасно  показује да оваквим недостојним поступком уздржавања од гласања може куповати још мало времена за себе и своју клептократију дајући овом приликом свој бедни и срамни уступак САД и ЕУ 

Овакав редукционизам у односу на источноевропске земље је присутан у иступима многих представника Европске Уније без обзира што је концепт мутикултуралности, интеграције и толеранције доживео велики пораз управо у земљама које остају ван критичког увида овог писца.