Док са једне стране сваки проблем поставља се у знаку словенштине и хрватства, са друге стране забрањено је гледати га са српског становишта. То није фер.

Ако је Готовина „ослободио Книн“ – и Шљиванчанин је „ослободио Вуковар“. Ако вам неко каже како су „Книн и Вуковар у Хрватској“, подсетите га да је и Косово – поготово 1999 – у Србији. А ономе ко каже да „на Косову већински живе Албаци“, треба рећи и да су до „Олује“ у Книну, Бенковцу и другим местима РСК већински живели Срби. 

Србија је уморна, посвађана, понижена и сиромашна земља под актуелном влашћу. Србија тражи нови правац и одговорну власт. Тражи јединство а не оне који је стално деле и антагонизују. Два највећа искушења у којима је садашња власт доживела фијаско су политика према Косову и Метохији и социјално-економска криза која је довела до осиромашења грађана. Власт СНС годинама се представљала као патриотска, која брани Србе на КиМ, и као економски успешна, која запошљава и подиже животни стандард грађана. Француско-немачки ултиматум о признању лажне државе Косово, који је Вучић прихватио у Бриселу и Охриду, развејао је лажни патриотизам власти, а огромни скокови цена и пад куповне моћи грађана раскринкали су лажну статистичку слику економског тигра. Огромна корупција у врху владајућег режима, намештени и преплаћени послови за нове напредњачке тајкуне, ставили су завршни печат на једну сада већ потпуно компромитовану власт која због свега овога мора да оде.

Очигледно је да Председник Републике није схватио  глас народа који му је јасно рекао да  његовом стрпљењу долази крај и да се не ради о његовој глави и његовим политикантским калкулацијама , испразној реторици и гротескном јуначењу већ је питању судбина и опстанак српског народа на Косову и Метохији.

Из тог разлога, чин грађанске непослушности, изведен 22. децембра не упућује само на повреду материјалних интереса, већ задире у симболичке вредности једне професије и културне вредности читавог друштва преко којих се указује на непоштовање простим упућивањем на ону прву -  материјалну вредност.

Заправо, имам утисак да је политичка борба између власти и опозиције, као и између различитих струја унутар власти, све жешћа, суровија и по форми драматичнија што су стварне разлике између њих мање и безначајније.

Неопходно је редефинисати наш однос према ЕУ. С обзиром да су лидери три најутицајније европске државе - Немачке, Француске и Италије - као и највиши бриселски званичници недвосмислено изјавили да је дефакто признање тзв. “Косова” од стране Србије кључан услов за наставак нашег приступног процеса, чланство Србије у ЕУ је више незамисливо

Упркос томе, за реализацију тако важног пројекта какав је дуплирање капацитета складишта Банатски Двор не само да није било пара већ пре свега није било ни добре воље ни памети код врховног команданта. Српски барон Минхаузен Александар Вучић задовољио се тиме што је обећање о преко потребном проширењу складишта гаса на милијарду кубика редовно понављао сваке године, али, на самој реализацији овог стратешког циља до данас није учињено ама баш ништа

Проблем, међутим лежи у чињеници да опис послова којим се СИЕПА бави представља делатности из класичног описа послова било које владе у свету, министарстава привреде, економије, туризма и сличних те привредних комора и туристичких организација за које држава већ одваја велика средства.

Шта би се десило уколико притисак из САД и ЕУ не буде прејак, а суверенисти паметно одговоре на изазове? Шта ако демократски поредак, под влашћу СРС, ДСС и СПС не буде угрожен, а демократске установе у добром стању дочекају следеће изборе?