Руска нуклеарна подморница ,,Курск'' доживела је хаварију 12 августа 2000- те године. Била је то највећа подморничка несрећа у историји у мирнодопско време

Је ли збиља могуће да, колики год да је правни аналфабета, Брнабић не разуме цитиране одредбе Устава? Или ће пре бити да разуме, али да перфидно покушава да брани управо креирани преседан – да свемогућа Влада, кад год јој затреба, чак и обичном наредбом може онемогућити заседање скупштине?

Држави није деловало уверљиво пропадање хипотекарних кредита, урушавања финансијских производа и затварања банака које су банкротирале пошто им је Голдман Сакс продао токсичне производе?! Уосталом, показало се да је тужиоцима и судијама тешко да гоне финансијере. Предмети су неприступачни, државни чиновници много мање плаћени од адвоката.

Рачуница тренутно изгледа неумољиво. Каква год да буде, нова влада свакако неће бити „еврореформска”.

У свету који се суочава са до сада незабележеном конфронтацијом Запада, Русије и Кине, Кисинџер и у стотој години делује активно настојећи да предочи не само потребу за разумним решењем актуелне кризе, него и како би оно требало да изгледа. Његова актуелна посета Пекингу показује да жели да то решење и постигне, као што је то учинио и пре пола векакада је практично креирао баланс и равнотежу данашње три велике силе – САД, Кине и Русије.

Епидемиолог Игор Рудан, један од наших најцитиранијих знанственика, на Фејсбуку је објаснио два начина на која се може борити против коронавируса

Данас је тржишна капитализација НИС-а на Београдској берзи, односно њена вредност, 146,5 милијарди динара, дакле нешто више од 1,3 милијарде евра, а када се разматра продаја НИС-а треба узети у обзир и геополитичку реалност Србије, и чињеницу да је она сада у рангу економске колоније ЕУ.

И који је модел уплива имао више успеха? Модел „штапа”, или модел „шаргарепе”? Наравно, овај други. То не значи да је само то одлучило изборе. Али, искуство је показало да овдашњи бирачи боље реагују на позитивне поруке, него на негативне.

Практични слом неолиберализма, који се најбоље види кроз незапамћену фискалну и монетарну експанзивност у кључним економијама модерног света, указују колико је за политичке елите битно да слушају глас већине. Упркос тренутним напорима да се обузда јавна потрошња и монетарна политика учини рестриктивнијом (обични грађани Србије то најбоље виде кроз раст ЕУРИБОР-а, тј. рата за стамбене кредите), заокрет од „државе благостања“ ка нечему што би личило на „про-бизнис“ политике, засноване на малим порезима и радикалном смањењу фискуса и јавних дугова, на срећу не изгледа реалистично

Без лажног оптимизма, ако узмемо у обзир просечну старост становника од 43,1 године, број пушача по глави становника (међу највећима у свету), загађење ваздуха, стање у болницама и генералну (не)информисаност становништва, Србија би морала да се припреми за кризу незапамћених размера