Не осуђујем ни форму ријалити програма, мислим да је она прикладна времену, свидело се то некоме или не. Некада су људи гледали шта ко ради у комшилуку, посматрали преко плота, оговарали једни друге, смејали се и свађали заједно, причајући једни о другима. То делује као здрав и нормалан друштвени живот.

У нормалној ситуацији, нормалан човек или народ би, после одређене количине уложеног напора, напросто одустао и кренуо на другу страну у потрази за алтернативом.

Усмјеравање бунта и потреба за вриједносним утемељењем кроз нашу верзију „прогласа“, о чему је говорио професор Чворовић је добар пут

Најава одржавања "Европрајда" у Београду усталасала је Србију више и јаче него било који догађај у последње две деценине, осим нелегалног проглашења независности нарко - терористичке јазбине Косово 2008. године

Да ли ово онда значи да је Арсенијевић добио већинску подршку гласова да ова трибина не би ни била овако циљано инсценирана, јер је очигледно да је њена права намера била да се доведе у питање, након изјашњавања о кандидатима за пријем у САНУ, морални и научни интегритет Слободана Жуњића, али и академика Данила Басте.

Оно што је, међутим, много мање смешно јесте то што су у ову бесмислену „битку за датум“ били укључени практично сви државни ресурси, што је земља доведена на ивицу ванредног стања, што је устав флагантно прекршен, што се економија распада

Протести су такође показали да монолошке медијске представе А. Вучића у којима он бесконачно понавља већ познате и толико пута поновљене флоскуле, немају више никакав реалан утицај на нове генерације које су на транспарентима то изразила на себи својствен начин кроз паролу „СМАРАШ ВУЧИЋУ!“

Последице покушаја ребрендирања АВ ће на крају свих крајева платити грађани Србије

После свих ових догађаја, да се уочити да су заправо све Југославије имале своје проблеме са Микијем Маусом, јер док је КЈ Микија покушавала да ућутка, а СФРЈ да преваспита, из СРЈ је Мики сам побегао, вероватно јер му је већ било доста свих тих Југославија.

Оно што ме у овом тренутку највише брине јесте то што је била потребна тако велика и тако тешка артиљерија и активирање готово свих патриотских ресурса за једно тако мало и тако немушто „не“. Али свакако је чак и такво бледо, муљаво и немушто „не“ боље од „јуначке“ и брзе капитулације која нам се смешила.