четвртак, 02. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Савремени свет > Колико ће расти америчка, европска, руска, кинеска и индијска, а колико српска економија до 2030?
Савремени свет

Колико ће расти америчка, европска, руска, кинеска и индијска, а колико српска економија до 2030?

PDF Штампа Ел. пошта
Горан Николић   
петак, 19. април 2024.

Према најновијим априлским пројекцијама ММФ-а, објављених после управо завршеног Пролећног састанка ММФ-а и Светске банке, раст глобалног БДП-а ће са овогодишњих процењених 3,2% до 2030. године успорити на 2,8%. Без великог технолошког напретка или структурних реформи, овакав тренд ће се наставити. Ове године еврозона ће расти тек 0,8%, САД 2,7%, Русија 3,2%, Кина 4,6, док се за Индију очекује повећање БДП-а од високих 6,8%. Економске пројекције за Србију су добре: БДП ће се ове године увећати за 3,5%, наредне 4,5%, а од 2026. до 2029. ММФ пројектује релативно високу стопу раста за Србију – по 4% годишње.

Пролећни састанaк Међународног монетарног фонда и Светске банке, Вашингтон, 15-20. априла 2024.

Да ли смо пред „турбулентним двадесетим“, времену поремећаја и повећања економских неједнакости, „апатичним двадесетим“, са спорим растом и растућим социјалним незадовољством, или пак пред „трансформативним двадесетим“ – деценијом брзог технолошког напретка, зависиће од акција креатора политика широм планете. 

Тренутно, више је разлога за песимизам, имајући у виду по историјским стандардима спор привредни раст и нагомилане дугове, посебно након 2008. године. Примарни покретач слабијег раста је успоравање продуктивности и без корекције правца, свет иде ка „апатичним двадесетим“ – економски разочаравајућој деценији.

Да би двадесете године овог века постале трансформативне потребно је спровођење политике за подстицање раста – унапређење управљања, смањење бирократије, повећање учешћа жена на тржишту рада, побољшање приступа капиталу и, пре свега, подстицање инвестиција у обновљиве изворе енергије, електричну мобилност и вештачку интелигенцију (АI) која би могла да драматично убрза четврту индустријску револуцију.

Тренд успоравања раста

Упозоравајуће је да се раст светске економије од глобалне финансијске кризе 2008-09 фактички константно успорава. Тренд је детектован почетком 2000-их у развијеним економијама и након 2008-09 у земљама у развоју.

Тренд успоравања глобалног привредног раста у периоду 2000-2029.

Повезано с тим, од 2009. прогностичари су упорно смањивали своја очекивања за раст у средњем року. И процене потенцијалног раста производње – максималног неинфлаторног раста привреде с обзиром на ресурсе и технолошке могућности – константно су указивале на сличну, успоравајућу динамику глобалног БДП-а.

Према најновијим априлским пројекцијама ММФ-а, раст глобалног БДП-а ће са овогодишњих процењених 3,2%, успорити на 2,8% 2030, што је за чак процентни поен испод просечног раста пре пандемије корона вируса (2000-2019), а без великог технолошког напретка или структурних реформи, овакав тренд ће се наставити. Још горе, у сценарију снажно повећаних трговинских баријера, у који се не упуштају само „амерички блок“ и „кинески блок“ већ се сви региони затварају, раст опада за додатних 0,8 процентних поена.

Према базној прогнози ММФ-а из априла ове године, светска економија ће расти 3,2% и 2025. Пројекција за период од 2026. до 2029, иако тек минимално нижа (3,1%), је на најнижем вишедеценијском нивоу. С друге стране, охрабрујуће су прогнозе стабилног пада глобалне инфлације, са 6,8% у 2023. на 5,9% ове године, те 4,5% у 2025.

Атријум ММФ-а, 16. април 2024.

Гледајући по економијама, она за српску привреду далеко најважнија – еврозона – ће у овој години расти тек 0,8%, да би убрзала на 1,5% у 2025.  Далеко боље стоји Америка, чије је потенцијале за раст ММФ проценио на 2,7% ове године (0,6 процентних поена више него што је предвиђао у јануару).

И поред снажног повећања БДП-а од 5,3% у првом тромесечју ове године, ММФ сматра да ће кинеска економија расти 4,6% током целе 2024. За Индију се очекује повећање БДП-а од високих 6,8%, а релативно добро стоји и Русија, чија ће се економија увећати више него што је било очекивано у јануару, 3,2% ове и 1,8% наредне године (истина, од 2026. до 2029. раст БДП-а ће се стабилизовати на скромних 1,2% годишње).

Пројекције ММФ-а за Србију

Оно што је важно за нас је да су економске пројекције за Србију добре, и нешто боље него што се раније очекивало. Тако ће се БДП увећати за 3,5% ове године и високих 4,5% 2025. Од 2026. до 2029. ММФ пројектује релативно високу стопу раста за Србију (по 4% годишње).

Главни макроекономски показатељи за Србију 2024-2029, према пројекцијама ММФ-а

И други важни индикатори указују на растућу трајекторију домаће привреде. Инвестиције, које ће већ прећи 23% БДП-а наредне године, ће се стабилизовати на том релативно високом нивоу током посматраног петогодишњег периода. БДП по становнику у текућим доларима би већ 2030, судећи према тренду из пројекције, требало да буде око 50% виши него ове године.

Инфлација ће опасти и стабилизовати се на циљу Народне банке Србије (3%) током целог пројектованог раздобља. Обим увоза и извоза ће расти уравнотежено, по око 6% годишње, док ће се дефицит платног биланса услед високих очекиваних инвестиција благо повећавати, али ће остати на одрживих 5,4% 2029. Фискални дефицит ће бити у зони од око 2% БДП-а током целог посматраног полудеценијског раздобља. Стопа незапослености ће опадати врло благо, као и удео бруто јавног дуга у БДП-у (на 46% 2029).

Растући тренд БДП-а Србије по становнику до краја 2020-их по пројекцији ММФ-а

Зашто је светски раст успорио

Очекивања слабог раста могла би да обесхрабре улагања у капитал и технологије, што би могло продубити успоравање. Геоекономска фрагментација и штетне једностране трговинске и индустријске политике додатно отежавају ситуацију. Последично, побољшање животног стандарда ће се консеквентно успоравати, као и конвергенција (процес приближавања) доходака између богатих и сиромашних земаља.

Иначе, генератори економског раста су рад, капитал и тотална факторска продуктивност (ТФП), што поједностављено значи колико се ефикасно користе ова два ресурса. Више од половине пада раста од 2008-09. последица је успоравања раста ТФП-а.

ТФП се повећава са технолошким напретком и побољшаном алокацијом ресурса (што омогућава раду и капиталу да се крећу ка продуктивнијим фирмама). Бројне нецаринске и остале баријере у пословању компанија су условиле неефикасну дистрибуција ресурса међу фирмама, драстично смањујући ТФП и тиме глобални раст (без овога, раст ТФП–а би био за 50% већи). Истина, погрешна алокација ресурса може се делимично ублажити временом, пошто радна снага и капитал гравитирају ка продуктивнијим фирмама, ублажавајући успоравање ТФП-а упркос структурним и политичким баријерама.

КалиЕкспрес, први ресторан на свету где су наручивање и процес кувања потпуно аутоматизовани, Пасадена, Калифорнија, априла 2024.

Технолошке иновације такође могу смањити успоравање. Упркос овоме, ММФ предвиђа да ће темпо раста ТФП-а наставити да опада, услед све већих напора да се дође до технолошких пробоја, стагнације у образовним постигнућима и успоравањем сустизања богатих држава од стране оних мање развијених. 

Додатни проблем је да се у главним светским привредама удео радно способног становништва константно смањује, те да ће се тај тренд наставити. Већ од 2030. понуда радне снаге ће и на глобалном нивоу доћи у практичну стагнацију и поред експлозивног раста младе популације у сиромашним земљама.

Како подићи посрнули раст

Разне политике, од побољшања алокације рада и капитала међу фирмама до решавања недостатка радне снаге изазване старењем становништва у великим економијама, могле би заједно да поново покрену средњорочни раст.

Процентуално учешће генератора раста светске економије (рада, капитала и тоталне факторске продуктивности) у расту светског БДП-а

Налази ММФ-а показују да су користи од повећања учешћа радне снаге, интеграције већег броја миграната у напредне економије и оптимизације алокације талената на тржиштима у развоју релативно скромне. Насупрот томе, реформе које повећавају продуктивност, као и примена вештачке интелигенције (АI) су кључне за оживљавање раста у средњем року. Наиме, нова студија ММФ–а показује да би АI могла да се одрази на 40% радних места широм света, повећавајући продуктивност радника, али и доводећи у питање радна места за многе од њих.

У свом оптимистичном сценарију, ММФ процењује да је кључ у подстицању иновација, те да би фокусиране политичке акције за побољшање тржишне конкуренције, отвореност трговине, бољи приступ финансирању, тј. кредитима и флексибилности тржишта рада, могле да подигну глобални раст за чак 1,2 процентна поена до 2030.

(РТС)

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер