Колико је девалвирана професија политичара у нашем друштву говори и чињеница да их чак ни Жељко Митровић не жели да их ангажује у својим ријалити програмима. То је сасвим очекивано јер је наша политичка сцена у многим елементима превазишла „Фарму“ и „Великог брата“.

Није све то почело са Вучићем и СНС-ом. Сећам се „кризних штабова“. Сећам се бахатости Чеде Јовановића, Бебе Поповића и Горана Весића. То треба имати на уму ради истине – али никако оправдања за оне који данас настављају и још радикализују управо оне најгоре и најаутократскије тенденције својих ДОС-овских и СПС-овских претходника.

Због свега што нам се догодило и што нам се догађа, једини пут за излазак из ове тешке кризе, капитулације и окупације, је формирање ПРЕЛАЗНЕ ВЛАДЕ СТРУЧЊАКА за спас Србије, која ће у року од годину дана грађанима понудити свој план и програм спаса од потпуне територијалне, економске и демографске државне пропасти и припремити одржавање првих слободних, демократских и поштених избора

Референдумско изјашњавање грађана Србије вишеструко је значајно. Оно ће показати (више него социолошка истраживања или попис) у којој мери српско друштво и даље препознаје (толико потребан) однос између пуког преживљавања и историјског живљења једне нације и једног друштва

Сугестија је емотивино пријемчива, али рационално апсурдна. Који су то многи разлози „због којих би жене морале да подигну глас”? Жене данас не само да нису дискриминасaне него су заправо повлашћене многим правним и ванправним чиниоцима.

Власт је избегла белај на улицама Београда, плус су, по релативно ниску цену, мало поправили свој нарушени имиџ у једном делу пaтриотског бирачког тела. По принципу, „јесте да малчице попуштамо око Косова, али смо, као што видите, и даље чврсти око Параде“.

Историја нас учи да интернет феномени у Србији никада нису тек тако вирални – српска дигитална култура је дубоко и очигледно политична, па ни ови плотуни мема и вицева на рачун Гренланда нису – како неки покушавају да их протумаче – само добра, ако и помало бизарна, шега и зајебанција

Члан 47. став 1. Устава Републике Србије, да је национално изражавање слободно, нема значење да појединац може да измишља као своје национално опредјељење нешто што не постоји у стварности као нација

Ово поновно откривање класичне трагедије преко „Игре престола“ баца додатно светло на све феномене које смо до сада поменули и осветлили. Оно што Мартинове јунаке чини нарочитим јесте управо њихова баченост у незаустављиви жрвањ узрочно-последичних веза историје, тако лепо и надахнуто илустрован у уводној шпици серије.

Слабости се, међутим, и даље некако највише виде у медијима. На овом месту је већ више пута помињано необично схватање новинарства. Оно је нарочито изражено у делу наших «еврореформских» гласила. За неке од њих бити новинар значи бити ангажован у корист одређене политичке опције, па макар и на рачун елементарног професионализма.