Још је Хантингтон средином деведесетих у свом чувеном делу Сукоб цивилизација у поглављу о Украјини, навео да је она геополитички и цивилизацијски неповратно подељена земља, на већи део који је проруски, и онај западни који то није. Тако подељена Украјина је некако функционисала као начелно први пут у историји независна држава путем плурализма, где су се на власти наизменично смењивале „проруске“ и „прозападне“ власти, све до пуча фебруара 2014, када практично престаје да постоји у свом дотадашњем формату и балансу. И пре тога у два наврата отимана је на сумњив начин, власт проруским странкама и политичарима (крајем 2004, или тзв. „наранџаста револуција“ и пролећа 2006. када је под сумњивим околностима од стране председника Јушченка распуштена тзв. друга Јануковичева влада). Међутим, овај трећи пут фебруара 2014. суверена власт председника Виктора Јануковича и премијера Азарова је оборена на улици и уз помоћ западних структура, те дотле често владајуће проруске странке Партија региона и Компартија забрањене. Од тада више ништа неће бити исто, па је дошло до познатих догађаја сецесија Крима и Донбаса, сукоба и напетости. Победа Зеленског над Порошенком 2019. на председничким изборима дала је наду у смиривање ситуације. Међутим, Зеленски након доласка Бајдена у Белу кућу наставља концепт политике Украјина-антиРусија, и на унутрашњем плану (нова црква, маргинализација руског језика и рускојезичног становништва) и на спољном плану (не поштовање Минска 2), што је вероватно пресудно деловало на Москву да крене у оружани сукоб.

У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918.

Но, барем за сада и барем када је Косово у питању, српски политички тројац весла прилично сложно и, нажалост, готово у потпуности у складу са задатим тактом и очекивањима Приштине, Брисела и Вашингтона.

Није ствар у томе да увек од сваког следећег протеста очекујемо да буде онај последњи, завршни. Да ли ће режим пасти под притиском улице, или на изборима, не можемо знати. Али, ако не протестујемо, немамо чему да се надамо

И да је стварних 3.714 страдалих мање од измишљених 8.000, а и једно и друго неупоредиво са у само два дана уништених 350.000 живота. А где је тек остало од истих наручилаца и извођача, да то сад и не помињемо. 

Причињена штета од поплава је фактор који ће доминантно одредити стање привреде и друштва у Србији у дужем периоду, а начин на који се као друштво будемо суочили са последицама ове кризе умногоме ће утицати на будућност земље.

Парадоксално је, међутим, што на крају и предвиђање о 11. мају може да се оствари. Влада може, почетком априла, запасти у кризу. Премијер може тада да предложи председнику изборе. И они стварно могу бити расписани за 11. мај.

Руска економија пркоси предвиђањима западних аналитичара који су веровали да ће ембарго драстично погоршати финансијску ситуацију те земље

Председник, јелте, никад не лаже, па му, ево још једном да подсетим у инат свим његовим лажним „браниоцима“ из странке – држим фиге да, коначно, испуни своје, осам пута од 1917, јавно изречено обећање да ће испоштовати Устав (и Мирослављево јеванђеље) на коме се заклео и повући се са антиуставне функције председника Ес-ен-еса. Обећање је последњи пут орочено на следујушчи септембар.

Тај економски показатељ Чешке Републике је у 2013. години био негативан (око 3, 2 милијарде долара). Када се овај економски показатељ има у виду, јасно је да новац не ''тече'' од ЕУ ка Чешкој, већ у обрнутом смеру.