Привођење 150 лица са полицијским досијеима за телевизију, увођење доживотне робије, долазак у Београд предсједника Русије Владимира Путина, скора турнеја Александра Вучића по свим окрузима, чаршијске гласине о скором повлачењу премијерке Ане Брнабић, вулгарни напредњачки спот против Драгана Ђиласа и Вука Јеремића као директан продужетак кампање за београдске изборе... Да ли је све побројано и још понешто покушај предсједника Србије да пропагандно-политичким пресингом амортизира ефекте протеста грађана широм земље или најава нових редовних ванредних парламентарних избора?

Проблем, међутим лежи у чињеници да опис послова којим се СИЕПА бави представља делатности из класичног описа послова било које владе у свету, министарстава привреде, економије, туризма и сличних те привредних комора и туристичких организација за које држава већ одваја велика средства.

Ђелић се томе супротставио. Он се пожалио да Кацин „нема уравнотежен и непристрасан однос према Србији”. На то је Кацин узвратио правом салвом понижавајућих коментара. Оптужио је Ђелића, који је потписао ССП, да је „показао да не разуме процес придруживања”.

Да неко игнорише извршну судску одлуку и физички се противи њеном спровођењу дешавало се и раније. Али да то чине правници са Правног факултета у Новом Саду чувајући деканат физичком силом и обезбеђењем, до сада није виђено

Какве везе има јучерашња посета (уторак, 19. фебруар) председника Србије Институту за мајку и дете са аутоцензуром и гушењем слободе говора и мишљења?

Губитак основа за индустријску производњу ствара услове за бесконачну задуженост и дужничко ропство. Образована и радна снага ствара услове за просперитет индустријске производње на коју може да се надграђује целокупна инфраструктура друштва.

 Изгледа да је тај човек, ма шта о њему мислили, ипак некако незгодан. Изгледа да је почео да смета. Незгодан је, ваљда, зато што му се не може пребацити да је диктатор, као оном пре њега. Не могу му се пребацити ни ратни злочини. Не може се ни купити, некако је задрт. Ухватио се Косова 2004, таман кад су на њега сви заборавили.

Једини излаз из ове безмало безизлазне ситуације био би да америчке елите схвате пропаст либералне демократије тј. да разумеју промену епоха и нови свет у настајању

Комуникација, дијалог и разумевање, распршени су у облаке интересне друштвености, да би се потом трансформисали у социјалну измаглицу у којој се разазнају само бледи наговештаји облика.

За западне амбасаде, зрело да се коначно заврши са „косовском фикцијом“, „паралелним инсититуцијама“ и уставном преамбулом која Србију „кочи на европском путу“. А за мене, опет, зрело да се западним пријатељима и евро-интеграцијама какве нам се нуде каже једно љубазно, али одлучно „НЕ-ХВАЛА“.