Такође, зашто би грађани Србије поштовали било какве одлуке таквог страног тела које себе назива „Влада“, и зашто би пореским давањима сервисирали трошкове – окупације своје домовине и самих себе

Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!

При томе је Вучић потрчао да све одреда обавести да је НИС профит направио „експлоатишући нашу нафту“, и да подвуче да паре „треба да остану у Србији“, али „не треба да иду у развој“? После ових Вучићевих испада, изјава Зоране Михајловић о томе како би од дивиденди НИС Србија могла да покрије део дуга „Србијагаса“ долази као мелем на рану и глас разума, што представља својеврсно достигнуће.

Све ово нам се догодило, и све ће нам се то и даље догађати, због 17. фебруара. Србија је, једностраним проглашењем независности Косова, гурнута у хаос. И сада тај хаос треба савладати. Свако од нас ће се, у времену које долази, хтео то или не, обрести на једној од страна расцепа.

Рецимо, како то отимање дела Србије (од стране НАТО окупатора) без референдума може да, по међународном праву, буде правно ваљано, а мењање граница референдумом да буде „кршење“? Кршење чега?

 А кад се само сетим, како су наш Врховник и његово Државно Климоглавство, сложно, снажно и јуначки ошинули по оном опасном Д.Ђ (14) "чије име нико не сме да помене, а сви се праве блесави"! Оно јесте да није он цепао слику нашег првог попечитеља просвете Доситеја, пардон Шарчевића, али мора мало ту да се поради на превентиви јер, с обзиром чији је мали и ко му је кум, сигурно би и он цепао министров портре, само да му је дошао шака...

Дугови настали по било ком основу морају да се плате, и то је јасно. Јасно је такође да питање дуговања постаје велики проблем. Међутим, лоше је то што се код нас решавањем тог проблема нико не бави. Штите се само одређени повериоци, али то није систем. 

То американофилство било је поприлично дубоко и са пуним уверењем у вредност америчког идеала слободе. Оно се, истина, почело озбиљније крунити већ током деведесетих. Али, након 5. октобра, изгледало је да су сви неспоразуми разрешени.

Србија је увек била "опкољена земља", због тога што је бирала да буде оно што јесте, а не оно што други од ње хоће да изнуде. А тај се обруч пробија тако што се успињеш у висине до којих се они који те окружују не могу уздићи

За разлику од Јова Бакића, мени се јавља да ће Врховник, немајући излаза, чак и без револуције / контрареволуције, не само исфингирати, него ће, ако правилно процени да другога повољног решења за њега и његове нема - ПРИХВАТИТИ ПРАВИ ПРАВЦАТИ ДИЈАЛОГ! Шта више, није немогуће да га и САМ ИНИЦИРА!