Србија од пада надстрешнице у Новом Саду 1. новембра прошле године није иста земља.

Такви су наши другосрбијанци. Такви су им били и преци и идеолошки претходници. До 1948. су обожавали Стаљина. Онда Тита. Онда Стамболића. Онда Милошевића, док их није шутнуо онско снажно, да заболи. Онда Америку, са Кочом и Латинком у фусноти. Онда, рекох вам већ шта следи. Ускоро

Овакав редукционизам у односу на источноевропске земље је присутан у иступима многих представника Европске Уније без обзира што је концепт мутикултуралности, интеграције и толеранције доживео велики пораз управо у земљама које остају ван критичког увида овог писца.

Све у свему, чини се да су они који су имали намеру да у Кијеву до краја понизе „руског медведа“, помало непромишљено „чачкали мечку“. Напросто, Русија и Путин себи нису могли да дозволе такав ударац и толико понижење. Никога није препоручљиво понижавати и изазивати на тај начин. Сем ако није већ дебело трауматизован и „издресиран“, попут Србије и њене вајне политичке „елите“.

Али пошто је њихов покрет обавио најтежи део посла – озбиљно уздрмавање режима – студенти задржавају право надзора над опозиционим актерима, а ови имају обавезу да им подносе редовне извештаје о својим активностима

Нису успели да убеде Србе да нису Срби. И онда су, ето, евроглодури и клозетска пискарала, решили да појачају кампању против Спутњика и РТ Балкан са „колегијалном“ до сад незабележено јадном идејом да се ти медији угасе

Очекивали смо да ће Костић, као неуролог, поправљати и спајати живце српском народу, а не додатно их кидати. Али, биће да је другачије схватио свој позив. Као стручњак за мозак, он се изгледа дохватио покушаја лоботомије српског јавног мнења или, како то кажу неки њему слични родомрсци, „преумљења“.

Покушавам да разумем и да оно што се догодило правилно дијагностикујем. А без тачне дијагнозе, нема излечења. Мада, да се не лажемо, постоје и оне фаталне дијагнозе, након којих напросто нема помоћи. Да ли много грешим ако кажем да ми се чини како је Србија данас веома, веома близу управо таквој дијагнози и таквом исходу?

Одговорност медија који себи придају одређење да су „независни и објективни“ тим већа, јер без обзира на позивање на „узвишене европске вредности“ и „медијске стандарде“ остају везани за идеолошку концепцију коју заступају, не отварајући простор за шири и комплекснији друштвени и политички дијалог

Режим А. Вучића очигледно оваквим  поступањем јасно  показује да оваквим недостојним поступком уздржавања од гласања може куповати још мало времена за себе и своју клептократију дајући овом приликом свој бедни и срамни уступак САД и ЕУ