Кукњава, запомагање, јадиковка председника Србије за још једним министарским местом у сепаратистичкој влади самопроглашене републике Косово је сумрак државне и националне политике Александра Вучића

Вероватно је и овакав раст спољнотрговинског дефицита  (као и буџетски дефицит и дужничка криза праћена социјалним немирима у јужним земаља евро зоне), довео до негативног става Варшаве у вези са усвајањем евра као званичне валуте. Пољска је одустала од ранијег плана да уведе евро у 2012. години.

Србија нема разлога да жури са прихватањем било каквог решења у вези с Косовом, а које нема озбиљне елементе компромиса. Јер, чак је и „статус кво“ бољи од прихватања неког силом наметнутог решења

Развлашћивање Вучића ће се наставити, показују преговори између власти и опозиције који се одвијају уз посредство ЕУ од 1. марта. Да би се сакрила та чињеница ови преговори су нетранспарентни за јавност

Можда ће се након смрти Добрице Ћосића створити услови да он не буде више предмет сталних политилкантских и памфлетистичких напада већ ће његово књижевно дело бити предмет нових и објективних анализа.

Сви који су прошле године охрабривали повлачење резолуције и хвалили као „мудар и државнички“ Тадићев потез, сада су шокирани што морају да га преводе преко исте воде. Oни који су тврдили да је у питању пренемагање у предизборне сврхе, сада су у то још убеђенији.

Немачка би се могла наћи у позицији да се супротстави покушају Украјине да је увуче дубље у рат. Можда има за циљ више од пуког замрзавања сукоба, нешто попут решења налик Минску II. Помажући Сједињеним Државама да се извуку из украјинског рата Немачка би са њима могла на крају да обнови лепо пријатељство

 Привођење 150 лица са полицијским досијеима за телевизију, увођење доживотне робије, долазак у Београд предсједника Русије Владимира Путина, скора турнеја Александра Вучића по свим окрузима, чаршијске гласине о скором повлачењу премијерке Ане Брнабић, вулгарни напредњачки спот против Драгана Ђиласа и Вука Јеремића као директан продужетак кампање за београдске изборе... Да ли је све побројано и још понешто покушај предсједника Србије да пропагандно-политичким пресингом амортизира ефекте протеста грађана широм земље или најава нових редовних ванредних парламентарних избора?

Тачније, од 1994. до 2005. спољни дуг Мађарске је порастао за скоро 50 милијарди долара. Године 1994. спољни дуг је износио 27 милијарди долара, а после  уласка у ЕУ, дуг је 2005. године достигао неколико пута већу суму од око 76 милијарди долара.

Наведена Декларација од 02. маја 2023.године, представља наставак политике предаје, са несагледивим последицама. Међутим, начињени кораци, јасно указују да су процеси у тој мери одмакли да више нису реверзибилни. Уосталом, ако се српско друштво помирило за признањем тзв. Косова, зар је проблем у обештењу тзв. Косова