Вељку Лалићу остаје изузетна утеха да је доживео ту посебну част да је његово колумнистичко умеће похвалио Светислав Басара у Куриру, том објективном и независном таблоиду (још један од фарсичних, неуспешних и не мање претенциозних делатника на демистификацији српске историје)

Након пада Берлинског зида, прва велика немачка спољнополитичка иницијатива је била усмерена на распад Југославије. У то су се инвестирали, како наш народ воли да каже, и душом и телом. Двадесет година касније, Балкан је у потпуности Немачки економски простор.  

Румуни очајнички траже посао и у Србији (иако је њихова земља у формалном смислу годинама ''испред'' наше на такозваном европском путу). Или, шест година након пријема у ЕУ, румунски држављани раде као надничари у Србији (иако наша држава није отпочела чак ни преговоре о чланству о ЕУ).

 Американци су се добитници јер су Европљане, Јапанце и Корејце уклопили у новеприоритете које диктирају САД, изоловали Русију и приморали Кину да се изјасни о питањима као што је територијални интегритет. 

Одавно је познато да се не може владати само силом, друга средства су убојитија. Платон је тврдио да наратори владају светом. Вучић више нема политичку причу којом и даље може обмањивати народ. 

Многи „наши“ медији су под контролом странаца из те уније која се „залаже“ за медијске слободе. Ако и поред тога слободе нема, логично је закључити да те слободе нема ни тамо. Виртуелни медијски свет није српски или балкански спецификум. Западњачка медијска сфера такође је строго контролисана.

Уместо трезвеног погледа на насталу „гасастрофу“, ЕУ и њене главне чланице бирају останак на досадашњој траси као једином начину за њено напуштање. Донели смо погрешну одлуку, али сад свеједно идемо даље!

Сада се поставља питање на кога се односи обавеза, тј. да ли грађани могу да се прекршајно кажњавају уколико не носе заштитну маску, или је одговорност на власницима или корисницима затвореног простора?

Да ли је повећање стопе била економија или политика? Ако је политика, зашто се буне када их политика не интересује. Ако није политика, већ економија, онда тражите решење у економији, али знајте економија је ипак наука.

Клизање евра према долару одражава последице рата у Украјини - раст цена енергената и других берзанских роба, пад пословног поверења, те галопирајућу инфлацију која убрзава слабљење заједничке европске монете. Да ли драматичан пад евра према долару коме сведочимо указује на дугорочно ослабљени економски потенцијал земаља Еврозоне, односно ЕУ? Да ли пад евра у односу на долар одражава цикличне промене у глобалној економији или је структурне, дугорочне, природе?