Негативни трендови у словеначкој економији настављају се и после уласка земље у ЕУ 2004. Словенија се све више задужује, скоро несхватљивом брзином, чак и у временском распону од 2004. до 2007. – иако у том тренутку у Европској унији није било рецесије.

У мору обећања новог криминалног подухвата, чиновник Александар Вучић најављује опет тровање више од пола Србије, преко изливања отроване воде у копању литијума. Уз колонијалну рудну ренту, то ће донети неку материјалну корист за локалне чиновнике и пропаст за шире народне масе

Сада је Заједница српских општина постала монета за поткусуривање, како Приштине, тако и бриселске администрације као услов за свеобухватни мировни споразум Београда и Приштине

Осећам потребу и да истакнем да је исконструисани „случај Фајгељ“ изнова актуелизовао и питање односа политичког и културног обрасца на нашим просторима. Од почетка XX в. доминира пракса по којој политички образац одређује оквире много трајнијег и важнијег – културног обрасца.

У политици, као и у животу, постоје тренуци тешких одлука, мучни и неизвесни избори у потрази за мањим злом. Али на срећу овај није такав. Не може бити тежак избор између нечега и ничега. Зато, предлажем хитно ретерирање и „меко приземљење“ наших бесмислено разбуктаних „еу-ропских“ снова.

Катастрофални резултати прве две недеље украјинске офанзиве требало би да усмере пажњу света на хитну потребу за прекидом ватре како би се зауставило свакодневно убијање стотина храбрих младих Украјинаца, који су приморани да се возе кроз минска поља и зоне убијања у западним поклонима за које се показало да нису ништа друго до замке смрти које су им направили САД и НАТО

Спроведена је анализа насилних и ненасилних облика политичких преврата, с тежиштем на њиховим сличностима и разликама. Разматрани су релевантни аспекти безбедносне заштите армије и органа државне безбедности, органа извршне и законодавне власти.

Више је него јасно да је Војска Србије већ десет година окренута, вођена или гурана ка западу, НАТО стандардима и НАТО пакту, тако да би се, сходно активностима последњих година, много пре могло очекивати њено присуство на смотри Националне гарде Охаја, него на паради победе на Црвеном тргу.

Oчигледну узурпацију председничких овлашћења Вучић не налази за сходно ни да увије у неку псеудо-легалистичку форму, већ отворено изјављује: „Формирањем нове Владе бавим се сваки дан, јер она мора бити довољно јака да одговори на све изазове"

Питање да ли је пресудила неспособност, саможивост или комбинација различитих мотива је академско и, чак и за тужну причу о Б92, све мање важно. Оно што је именовањем Мирковића, који је годинама био Матићев најближи сарадник, постало значајно јесте како је изгледала "визија" коју је донедавно спроводио.