У Хрватској (као, уосталом, ни у Сарајеву и Приштини) нема странке која би била пандан ЛДП-у, нема невладине организације која би била слична „нашем“ Хелсиншком одбору или Фонду за хуманитарно право, нема новинâ које садржински подсећају на Блиц и Борбу и ни у сну нема телевизије која би личила на Б92.

Србија никада није овако ћутала као током протекле деценије. Можда зато што никада у својој историји није била на тако сигурном безалтернативном путу. Па добро, онда нека изволимо да бирамо: мини-Шенген, отворени Балкан, Истамбулска декларација, западни Балкан. Све заједно и ко зна шта још под капом регионалних интеграција, али у сваком случају неки модел Gleichschaltung-a

 Тако да је одговор који се сам нуди на питање да ли је Србија, односно српска државност добила нешто тиме што је Вучић „преварио Запад“ – једно велико НЕ. Добио је једино Вучић и сви који су имали политичко-материјалну корист од те политике. Добио је Мило Ђукановић. Добио је великоалбански фактор. Добио је, разуме се, и западно-глобалистички фактор. 

Ситуација Шпаније се погоршава и чињеницом да њене банке морају предузети прикупљање средстава у клими која је постала све неповољнија. Италија је у бољем положају: већ је ограничила буџетски дефицит и обезбедила значајна средства.

А онда је дошао дан када је газда одлучио да је вријеме да закоље овог дебелог крмка, навикнутог на добро ухрањен живот. Ствар је једноставна. Сам газда је упао у проблем. Није се имало што јести, а газда жели преживјети кризу. Хоће ли се Еуропа пробудити? То је питање за милијун еура

Чему и откуд сад ова одурна и патетична једночинка: “руски шпијун”?! У Србији по којој НАТО фукара крвничка парадира као по трофејној прћији- ви потежете Русе?!

Коришћење два писма у једном националном корпусу доводи до непотребних гложења. У нормалној држави не би била потребна удружења попут „Ћирилице”, јер би се подразумевало да један народ има једно писмо. У условима једноазбучја не би били потребни ни чланци, књиге, телевизијске емисије и други облици културног ангажовања у прилог овог или оног писма.

Популарна водитељка Б92 није могла да сакрије резигнацију због чињенице да незахвални грађани нису довољно одушевљено реаговали на укидање виза. Изгледа да се, баш као ни патриотизам, ни бели шенген не може „сипати у трактор“, да се послужим чувеном умотворином Драгана Марковића Палме.

Неки од тих уговора су штетни на онај начин да је евидентно да су мине коштале мање Тешића да их плати него Крушик да их произведе. У сваком случају, око 20% су ниже цене него што су биле за државни СДПР Југоимпорт. Тешићеве фирме, мислим да их је било пет, су имале највише сумњивих уговора са Крушиком

Павле је био изузетак. Пример аутентичне егзистенције и духовности у мору баналности. И са сваким даном његовог продуженог боловања то као да је бивало све јасније. Тихо одлазећи Павле постајао је све већи, управо у мери у којој се све око њега смањивало, бледело, компромитовало и профанисало.