Следећи досадашњу хронологију догађаја, може се очекивати да садашњем сазиву неће бити омогућено да одлучује ни о прекиду ванредног стања нити извештају и оцени мера предузетих у том периоду, док ће се наредни сазив Народне скупштине прогласити ненадлежним за радње пре избора и полагања заклетве будућих народних посланика

Личило је све на недавни протест за културу одржан на Тргу Републике, протест на коме су у првим редовима били сви конформистички и коректни владини новинари, а у задњем реду понеки сиромашни уметник, или последњи културни посленик.

Предлагачима статута се мора одати признање да су заиста све покушали – сем, наравно, да одустану од свог наума – уколико је наум уопште био њихов. После неуспелог „блицкрига“ прошле јесени, прешло се на позициони рат и тактику исцрпљивања противника.

Проналажење алтернативних производа на другим тржиштима неће бити лако, јер чак и „радионица света" - Кина - не може за кратко време да попуни „рупе" на руском тржишту настале повлачењем западних фирми, чак и тамо где има сопствену производњу

 Да ли ће се официри приликом предаје рапорта убудуће Вучићу обраћати са "господине врховни команданте"? Хоће ли на тај начин и даље кршити правила службе или ће се она мењати и та одредница увести? 

У време владавине неолиберализма отишло се још даље и ми данас живимо у времену глобалне масовне културе засноване на тржишним принципима и индивидуалним слободама.

Ово је још једна јасна порука опозицији, какав одговор од ње можемо очекивати. Можемо се прибојавати да ће она и даље остати везана за своју илузију да ће у Парламенту моћи да мења напредњачки начин ауторитарне владавине, а то једино одговара А. Вучићу који се како он каже бави само чињеницама

 Сва искуства показују да оне земље које су благовремено увеле радикалне мере (не мислим ту само на обуставу наставе), ипак су се боље избориле, или се боље носе са овом епидемијом односно пандемијом коронавируса

Нова власт у Србији је, уместо да, као барем декларативно „патриотскија“ од претходне, покуша да обезбеди пристојније финансирање уметничког стваралаштва и поштенија правила игре, причу о овој области почела мантрањем о „патриотској култури“, што је било погрешно формулисано.

По мом скромном мишљењу, ту негде са белим шенгеном „европски пут Србије“ се углавном и завршава. Било зато што ми нећемо моћи, умети или хтети да испунимо све постављене услове, било зато што се можда неће повољно расплести клупко изукрштаних спољних и унутрашњих интереса који одређују политику ЕУ.