"Након изјаве Доналда Трампа да треба признати суверенитет Израела над Голанском висоравни, неоснована је свака демагогија о анексији Крима. Крим не признају, док Голан или Косово признају по јединственом критеријуму — нама тако одговара“, сматра Константин Косачов.

Поставља се питање због чега је ова дневна новина исфабриковала баснословне суме у том неистинитом тексту?! Да им је мотив била брига за новац грађана Србије, свакако да би прво проверили информације, што су врло једноставно могли да ураде, па да онда објаве чињеницама поткован текст.

Уосталом, тог 14. октобра 2008. када је Предлог статута усвајан у покрајинској скупштини, у главној улози нису били Чанак и Пастор, већ управо Пајтић, који је у те ситне сате присутни аудиторијум поздравио једним громким и државничким – „Добро јутро Војводино“.

Једно је сигурно, док из Београда слушамо приче о српском јединству и слози, тешко је не осетити горчину свесни тога да српско друштво све више пропада, изморено многобројним поделама и конфликтима и потпуно онеспособљено да се по било ком основу сабере и почне да делује у своју корист. Онима који се исмевају над српском историјом, културом и Уставом Србије, рекло би се, за сада још увек добро иде

Ми смо криви јер смо у прошлости имали неодговорне политичаре који су допустили да Хрватска у Србији има све, а да Србија у Хрватској нема ништа. Време је да то променимо.

(Из Архиве НСПМ-а, 14.03.2006)

Милошевић и Ђинђић још су за живота промовисани у симболе две завађене и зараћене Србије, а драматичне околности њиховог одласка, који као да су истовремено режирали Шекспир, Достојевски и писци шпијунских романа, само су још појачале ову симболику.

Најгоре што можемо да учинимо – а тренд већ постоји – јесте да као утук почнемо да негујемо властите Зоране Милановиће

Добро, а шта каже „наш извор” који немамо: изгледа да је председник Србије одбијањем парафа озбиљно нажуљао нечије богатуне, контроверзне типове, тајкуне, олихгархе и криминалце који су већ трљали руке да се домогну, по могућству, за мале паре државног богатства.

Затварање једне од високих пећи у компанији Ју ес стил у Смедереву и успоравање увоза у еврозони, и у још неким земљама имали су за последицу да је робни извоз у октобру (изражен у еврима), за само 4,8 одсто био већи него у истом месецу 2010.

У сукобу великих сила ми би требало да будемо посматрачи, а не учесници. Али, такав луксуз нам неће бити дозвољен. Кад западни притисак постане неиздржив, Вучић ће капитулирати. Неумереним задуживањм он је већ ослабио позицију Србије.