БиХ и Црна Гора су 1995. и 2006. замишљене као двије анти-Србије. То што се српска политичка елита у обје анти-Србије упире да учествује у политичкој расподјели привилегија које „државни“ ниво нуди – притом се врло често поиствојећујући са тим институцијама а још чешће учествујући у „транге-франге“ комбинацијама на „државном“ нивоу само илуструје примитивну политичку и суштински дезинтрегративну свијест Бања Луке и Подгорице

Замислимо човека који друге људе карактерише као “националистичке јуришнике”, а који, када му се скрене пажња да је управо он јуришник једног  шовинистичког “лидера” одговара како је већ извесно време независни посланик!? Што ће рећи да већ годину-две није јуришник!?

Заправо, и за "патриоте" и за "мондијалисте" Косово је данас мање-више једна непријатна епизода која је остала иза нас. За једне срећно избегнута опасност – за друге нес(п)ретно пропуштена шанса на коју се више не вреди и не треба враћати.

Ово што следи је, дакле, дослован цитат из „Данаса“: „Кад Србија престане да србује и кад се узвиси на ниво људскости - онда ће се ствар почет мењат"

Истини за вољу, није лако седети са Вучићем у студију. Ми код куће можемо да се смејемо, да се ишчуђавамо колико глупости и лажи је у стању у једном даху да изговори, али је лицем у лице с њим тешко исконтролисати властиту одбојност и упаковати је у разложно и прецизно питање. 

Појединци који су обликовали и предлагали односно спроводили реформске мере морају да одговарају за почињена злодела, не само да би се правда задовољила већ да би се спречило овако или слично неодговорно понашање у будућности.

Руска страна сматра да је упркос временском теснацу могућно да се постигне договор о стварању неке врсте „тампон зоне". Све би се догађало у оквиру мера за изградњу поверења, међу којима је посебно важно обнављање контаката између Русије и НАТО-а, укључујући и војни ниво. А то је већ започето састанком 12. јануара у Бриселу

Озбиљно се запитајмо докле смо стигли када се у лицемерним бриселским преговорима косовски Албанци показују као далеко ревноснији „уставобранитељи“, јер бране своја млада уставна решења, док српски представници багателишу садржину свог основног закона који имају вековима. Крајњи је час да се вратимо своме уставу, док још имамо коме.

Великог Брата није родила мајка Србија, али је он очито усвојен у нашу породицу. У отуђеном свијету модерни човјек од родбине једино има Великог Брата. Управо такав потребан је савременој цивилизацији. У његовом формирању традиција се намеће као препрека, зато јој треба одузети значај.

Било је јасно да после свега што је изрекао у јавности Понош тешко може остати на месту на коме је био, а, са друге стране, сигурно да Тадић није могао да буде одушевљен ни могућношћу да се овај спор оконча Шутановчевим тријумфом.