- У случају Украјине постоји само једно поређење са Балканом. То је Црна Гора. Ако погледате све пописе у Црној Гори видећете велике промене у броју људи који се изјашњавају као Срби и као Црногорци. Становништво махом прича исти језик и православне је вере и врло је мала разлика између тога да ли сте Србин или Црногорац.

Бројна су мишљења, нарочито у Немачкој, да за Грчку више нема наде, а недавни извештај Европске комисије навео је да је укупно 12 земаља еврозоне и даље озбиљно угожено због јавног дуга и недовољне конкурентности.

Тек данас, с огромним закашњењем и по први пут у последњих неколико деценија Русију почињу да схватају озбиљно. Цена кашњења је висока, много виша него што је морала да буде, ризици су огромни а исход је неизвестан. Извесно је само страдање украјинских грађана и погибељ војника на обе стране

 Ух, ако мене питате, боље да нам није ни долазио, баш у ове дане обележавања две деценије наше јуначке кумановске капит(а)ул(из)ације, да нам досипа со на рану. Мислим, не само због тога што тамо где је Шишко Менчетић, пардон Палмер, ту, засигурно, што би рекла Врховникова дворска препискарала, "смрди" да Риђокоси хоће да ружи државу Србију

Да није било ничег другог, шести Subversive остао би запамћен по другачијој, и на светском нивоу савременој специфичној улози симбиозе и синергије између филозофа, тј. теоретичара и политичара.

Иако су се са својим „принципијелним радикализмом“, помало зафарбали у ћошку српске политичке арене, Коштуничини народњаци су показали да су гласине о њиховој смрти „још увек мало преурањене“, док су социјалисти још једном осрамотили већину истраживача јавног мњења.

Мислим да је фокус само на београдске изборе, на чему инсистира део јавности и политичких актера, потпуно погрешан и унапред губитнички

Веома добро знам да, док је Вучићев режим на власти, неће бити епилога овог случаја. Свакако не истинитог или праведног епилога. Докази и документи ће бити важни тек после политичких промена у Србији. 

Гђа Бркић је апеловала на жене да се више баве политиком. Зашто и поред свих апела жене то избегавају? Одговор на то питање може се чинити сложеним, али можда то и није; можда је он једноставан и парадоксалан: такве позиције нису заправо толико погодне. 

Док су у прошлости олигарси бежали у САД и Уједињено Краљевство, наизглед исправно верујући да ће, без обзира на то како је њихово богатство стечено, оно бити добродошло на западу, они сада могу да побегну негде другде - и несвесно чинећи финансијски свет мултиполарнијим