У Закључцима нема ни речи о томе да је српска ћирилица компатибилна с новим информатичким технологијама. Управо ће те технологије обесмислити лингвистичку „науку“ о два српска писма, јер одскора претраживач Гугл уз хрватски језик везује његову латиницу, а уз српски језик његову ћирилицу.

Победа над фашизмом напросто се не може испрати и дестиловати од руског (совјетског) печата и крви, ма колико да то неким ушима не прија да чују. Што не значи да не треба разговарати о врлинама и манама совјетског система „реалног социјализма“ – као и актуелног „реалног капитализма“, уосталом.

Исход чилеанског референдума има шире политичке импликације. Најпре, ради се о још једном поразу постмодерне левице која више инсистира на политици признајна различитих мањинских идентитета него на класној борби

Разлог за такву "громогласну тишину" лако је схватљив и разумљив – прва битна ствар је противзаконито поседовање бирачких и спискова станара у рукама једне странке, а друга је да ти "млади људи" и нису таква невинашца каквим их Стефановић и Вулин у јавности представљају, јер уз девојку која носи списак обавезно иде и корпулентни младић; он има инструкције да тај списак штити од оних који се побуне.

У својим односима са Србијом Хрватска врло систематично гледа своје интересе, због чега је дискриминација српске робе и српских компанија у Хрватској била врло раширена.

Једини логичан закључак се неминовно намеће, да политика сталних уступака може водити само до новог страдања српског народа на нашем Косову и Метохији о чему имамо већ довољно трагичних историјских искустава

Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити. 

Само помињање суме које поседује Народни музеј у уметничком благу навео чак и најнеобавештенијег да схвати да се у култури најмање ради о ''култури''! Довољно је рећи да смо само од културног туризма који у задњих пар деценија постаје све популарнији, од затварања нпр. Народног музеја изгубили око 20 милиона долара!

Ја могу да разумем да се ова друга ствар не допада господину Тералу и његовим домаћинима у свечаној ложи „Маракане“. Верујем да му је пријатније да гледа сервилне осмехе локалне елите док се зноји и тиска на травњаку амбасаде, него да слуша звиждуке својој земљи и химни на стадиону.

 Још једном желим да нагласим да Украјина за нас није само суседна држава. То је неотуђиви део наше сопствене историје, културе и духовног простора. Од памтивека, људи који живе на југозападу онога што је историјски била руска земља називали су себе Русима и православним хришћанима