“Шта, хоћете да нас избаците? Не можете да нас избаците! Ми смо посланици, ово је Скупштина, ви сте овде гост. Ако хоћете да кажете да сматрате да је састанак завршен, то се онда тако и каже”, одговорио је Радуловић.

У време владавине неолиберализма отишло се још даље и ми данас живимо у времену глобалне масовне културе засноване на тржишним принципима и индивидуалним слободама.

Без јачих сила на располагању, Си је можда направио прорачунату одлуку да би снажни односи са Москвом могли представљати најсигурнију опцију за Пекинг. Русија, поред подршке по питањима спорова око Тајвана и Јужнокинеског мора, могла би да понуди критичну линију спаса ако постоје покушаји Запада да се угрози проток виталне робе у Кину кроз Молучки мореуз

 Посебан проблем је уколико водоводе преузму стране фирме. На тај начин угрожен су и национални суверенитет и безбедност. Савремена дигитална технологија омогућава ефикасно управљање на даљину. Уколико дође до рата, НАТО не мора да бомбардује из ваздуха, може једноставно да затрује воду. Занимљиво је да приликом последњег боравка у Зрењанину, 30. марта ове године, у оквиру кампање Будућност Србије Александар Вучић није помињао пијаћу воду иако се ради о горућем питању

Дакле, оно што зовемо културом у Србији постало је једно памфлетско препуцавање писменијих међу неписменима. Културни радници постали су промотери извесних идеја. Исто као естрадне звезде. И ту нема разлике. И зато Фарма и зато Велики брат. 

Предлагачима статута се мора одати признање да су заиста све покушали – сем, наравно, да одустану од свог наума – уколико је наум уопште био њихов. После неуспелог „блицкрига“ прошле јесени, прешло се на позициони рат и тактику исцрпљивања противника.

Капитал влада политиком, информисањем, образовањем, вредностима… (…) Кинези су решили сад да обуздају то

Рад нам се исплатио, промене су почеле, Србија напредује. А свима којима то није довољно, могу само да кажем да ћу управо ја остати највећи критичар сопственог посла.

Основна мисија ове владе – развлашћивање Коштунице и спречавање радикала да на власт дођу – испуњена je већ самим њеним формирањем, а то како ће влада функционисати није превише ни занимало њене политичке архитекте. Ако проради, добро је. Ако не, боже мој – направиће(мо) другу.

Вучић је још једном одиграо брилијантну, брзопотезну симултанку и успео да сачува све важне фигуре на својој страни. На нама је да преокренемо таблу и поделимо нове карте, јер је време за другу врсту игре. За игру коју он неће моћи да контролише, нити да води