Чак и ова накардна имена, која немају никакве везе са нашим стварним језиком, показују колико је филмским ствараоцима стало до било какве, чак и формалне језичке веродостојности.

По мом скромном мишљењу, ту негде са белим шенгеном „европски пут Србије“ се углавном и завршава. Било зато што ми нећемо моћи, умети или хтети да испунимо све постављене услове, било зато што се можда неће повољно расплести клупко изукрштаних спољних и унутрашњих интереса који одређују политику ЕУ.

Сједињене Државе фокусирају своју спољну политику на Пацифик са циљем да изграде глобални савез који окружује Кину, како би спречио Пекинг да оспори  америчку контролу над тим делом света

Да директор Војне установе "Дедиње" крши закон постављањем фотографија председника, довољно је поменути и одредбе по којима је војска департизована – а Вучић је председник СНС. Кисић је, дакле, наредио качење слика лидера једне странке

О каквој се злоупотреби члана 72 ССП од стране ЕК ради, најбоље показује поређење са Немачком. За разлику од инеретног ставу Владе Републике Србије поводом односа националног и права ЕУ

Вероватно ћемо тек у будуноћности моћи да сагледамо значај личности и улогу Олега Дзизе у развоју руско-српских односа, јер је о многим стварима још увек прерано говорити. Али већ сад нема сумње да овај човек заслужује улицу која ће носити његово име.

Ова правне и диппломатске чињеница указују да Ђукановић има већи утицај у Београду чак и од ЕУ. Оне нас наводе на закључак да су тачне тврдње о Беби Поповићу као неформалном министру информисања Србије и Црне Горе

Личило је све на недавни протест за културу одржан на Тргу Републике, протест на коме су у првим редовима били сви конформистички и коректни владини новинари, а у задњем реду понеки сиромашни уметник, или последњи културни посленик.

Одувек је било преваре и варалица – али је данас превара подигнута на ранг принципа. У овом систему вредности неупоредиво је већа срамота бити сиромашан него бити лопов и преварант. Тим пре што су лоповлук и превара – баш као закон и морал – постали веома растегљиве категорије.

Великој већини је потпуно јасно какве су се епохалне промене у савременом свету већ десиле али је, ипак, нејасно шта ће се даље дешавати и како ће се актуелна криза развијати. Извориште кризе је, јасно је, амбиција Америка и њених, пре свега, европских вазала да у губитку моћи задрже доминацију у свету, али је ипак нејасно шта би Запад могао даље да предузме. Мало је рационалних могућности. Јер, то је бес немоћи.