Економска наука и успешна пракса одавно су одговориле на могућу недоумицу о најприкладнијем начину за привлачење улагача из иностранства. Ти начини су да се улагачима понуди велико тржиште, друштвена стабилност, добра инфраструктура, поуздани и конкурентни локални добављачи и образована радна снага.

Да неко игнорише извршну судску одлуку и физички се противи њеном спровођењу дешавало се и раније. Али да то чине правници са Правног факултета у Новом Саду чувајући деканат физичком силом и обезбеђењем, до сада није виђено

Сви који нису знали, нити су могли да знају да чине кривично дело, као и она која су кажњена на основу неуставне наредбе имају право да тражи накнаду штете коју су претрпели – коју ће на крају грађани Србије да плате

Шта вам још остаје? Читате текстове на Интернету, љутите се на ауторе који пишу латиницом. Мрзите латиницу, кажете – то није српско писмо. Ловите хрватске речи, и предајете их Хрватима не знајући да су то ваше речи. Ваша је крива крива предоџба да постоје сви ови нови језици, изникли из српског. По Вуку.

Надам се само да овдашњим властима неће пасти на памет да сада ову руску карту и несумњиву наклоност Москве користе као пуки жетон ради убрзања својих „европских стремљења“ јер би то био најсигурнији начин да изгубимо руску подршку, а да при томе не унапредимо бог зна колико ни своје евро-перспективе.

Вероватно је да тајвански спор неће довести до директног војног сукоба, али ће извесно ојачати тренд који је узео замах пре око деценију, а који подразумева раздвајање (decoupling) две највеће глобалне економије, односно поделу света у два табора

Челници институција (водопривредна предузећа, министарства, општине и Град Београд) ће бити одговорни уколико дође до поплава у савским блоковима и више од 100 хиљада људи претрпи велику штету.

Када узмемо у обзир да је већина предузећа са седиштем у Европи производњу одавно пренела у земље са нижим надницама, перспективе ЕУ постају још мрачније. Европа је осуђена на сиромаштво.

Упркос јавно изреченом обећању у Народној скупштини, председник Републике до данашњег дана та писма није послао. У међувремену, пропустио је и да у свом обраћању Генералнoj скупштини УН каже да је за Србију чланство такозваног “Косова” у УН неприхватљиво

Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити.