Културна политика
|
|
Михаило Б. Ђаковић
|
понедељак, 15. јул 2013. |
Чак и ова накардна имена, која немају никакве везе са нашим стварним језиком, показују колико је филмским ствараоцима стало до било какве, чак и формалне језичке веродостојности.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 12. октобар 2009. |
Победа над фашизмом напросто се не може испрати и дестиловати од руског (совјетског) печата и крви, ма колико да то неким ушима не прија да чују. Што не значи да не треба разговарати о врлинама и манама совјетског система „реалног социјализма“ – као и актуелног „реалног капитализма“, уосталом.
|
Политички живот
|
|
Цвијетин Миливојевић
|
недеља, 17. октобар 2021. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00/autori/1/foto%20CM.jpg)
Док су специјалци РОСУ лепили стикере преко српског грба на регистарским таблицама, хиперконструктивни режим у Београду позивао је на “српско јединство на локалним изборима” који се одржавају у складу са Уставом (независне) Републике Косово?!
|
Преносимо
|
|
Душан Ковачев
|
субота, 10. децембар 2016. |
Што се тиче „традиционалне“ заставе АПВ, начелно се слажем са ставом Српског хералдичког друштва којег републички и покрајински политички режим крије. Да је објављено, јавност би знала да су једини неспорни историјски симболи Војводине српски симболи.
|
Економска политика
|
|
Дејан Бараћ
|
петак, 18. мај 2012. |
Када је у питању животни стандард становништва Србије – озбиљним анкетама би требало да се утврди колико заправо домаћинства приходују током месеца, квартала или године. Јер, исплаћене и опорезоване зараде нису права мера животног стандарда становништва Србије.
|
Политички живот
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 12. септембар 2022. |
Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?
|
Коментар дана
|
|
Никола Танасић
|
уторак, 03. септембар 2019. |
И ми сада на сав глас кукамо "шта нам раде", бавећи се примарно питањем "како то изгледа". А оно што је битно - да ли је то оно што је предвиђено плановима, да ли је то оно што нам је обећано, и да ли то је урађено онако како нам је обећано - то заборављамо.
|
Културна политика
|
|
Мила Алечковић Николић
|
среда, 10. јул 2013. |
Личило је све на недавни протест за културу одржан на Тргу Републике, протест на коме су у првим редовима били сви конформистички и коректни владини новинари, а у задњем реду понеки сиромашни уметник, или последњи културни посленик.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 21. септембар 2009. |
Ја могу да разумем да се ова друга ствар не допада господину Тералу и његовим домаћинима у свечаној ложи „Маракане“. Верујем да му је пријатније да гледа сервилне осмехе локалне елите док се зноји и тиска на травњаку амбасаде, него да слуша звиждуке својој земљи и химни на стадиону.
|
Политички живот
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 14. октобар 2019. |
Шта је „компромис“ на који смо спремни? Постоји ли „црвена линија“? Да ли је још на снази резолуција ове скупштине да свако решење питања Косова и Метохије мора да буде у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН?
|
|
Економска политика
|
|
Јово Р. Дробњак
|
субота, 19. мај 2012. |
Разрадом просторног плана са предложеним саобраћајним трансферзалама, оцењује се да се у само ове три гравитационе зоне може лоцирати око стотину мањих и већих индустријских зона.
|
Савремени свет
|
|
Ана Оташевић
|
недеља, 27. март 2022. |
Посматрајући из Хантингтоновог угла, узроке рата у Украјини треба тражити у недостатку „реализма" САД које су се оглушиле о упозорења Русије да даље ширење НАТО-а на исток за њу представља безбедносни ризик. Али с друге стране, сукоб у Украјини враћа САД на велика врата у Европу, даје крила НАТО-у и продубљује антагонизам између Запада са једне и Русије и Кине са друге стране
|
Коментар дана
|
|
Никола Танасић
|
среда, 11. септембар 2019. |
Као народ који је већ имао много прилике да окуси слатко-киселе плодове консеквенцијалистичке етике, али и као народ који је због своје историјске и геополитичке принципијелности можда и највише страдао у Европи, Срби имају моралну обавезу да се према овим догађајима постављају часно и људски.
|
Културна политика
|
|
Гојко Тешић
|
понедељак, 08. јул 2013. |
Мноштво је оних који се питају шта се дешава, зашто све то, шта је узрок овој врсти бесловесности, лудила у име Ваше, Ваше странке, Ваше мисије модернизације Србије.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
уторак, 29. септембар 2009. |
Оставимо ли по страни усаглашене нападе који очито смерају на елиминацију „неподобног“ аутора, најопаснији је, ипак, био покушај да се легитимна расправa о грађанској непослушности и стању у медијима доведе у везу са хулиганским испадима.
|
Савремени свет
|
|
Небојша Катић
|
среда, 23. март 2022. |
Русија се бори на два тешка пропагандна фронта. На западном, „демократском“ фронту, она је потпуно блокирана и само се у дубинама интернета може чути и руска страна. На унутрашњем, руском фронту, велики је број оних који умиру од чежње да Западу покажу своје еманциповано, европејско, и зато антируско лице
|
Преносимо
|
|
Александар Бркић
|
петак, 28. октобар 2016. |
Прва ствар којом ће капитализам покушати да оправда овакав чин социјалног геноцида јесте позивање на позитивну законску регулативу, односно на закон као себи омиљену реч.
|
Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
уторак, 03. април 2012. |
О каквој се злоупотреби члана 72 ССП од стране ЕК ради, најбоље показује поређење са Немачком. За разлику од инеретног ставу Владе Републике Србије поводом односа националног и права ЕУ
|
Савремени свет
|
|
Слободан Самарџић
|
среда, 23. март 2022. |
Једноставно, „пример Русије“ не би имао ефекат глобалног застрашивања остатка света, већ напротив, био би то повод за обједињавање остатка света против глобалног тоталитаризма. Када империја буде ово схватила биће то поуздани знак њеног неповратног пада
|
Коментар дана
|
|
Бранко Павловић
|
четвртак, 15. август 2019. |
Када говоримо о Србији, не само да смо се одрекли самоуправљања, него смо то урадили без размишљања, прихватајући грубе идеолошке концепте запада. Можда ја и нисам у праву. Али када смо ми то озбиљно проверили у пракси који су резултати били тада, а које имамо сада. На основу којих показатеља ми безусловно одбацујемо било коју алтернативу, тачније било које разматрање алтернативе, садашњем концепту?
|
|