Салма није радила ништа од тога, вероватно због тога што је очекивала да је неко упита за мишљење о Косову и Београду. Али, то се није десило. За све време док је била овде, ниједан од новинара није питао то. Нејасно је да ли су заборавили, или нису знали за њену посету Косову.

Тако се ствара врзино коло у којем политичари заплашени, наводно, масовним про-ЕУ расположењем грађана не смеју ни да помисле да се изјасне против уласка у EУ, а онда се обични грађани по принципу „куд сви Турци...“ – такође изјасне за ЕУ.

Хитно се морамо вратити нацрту мировног споразума између Русије и Украјине од краја марта, који се заснива на непроширивању НАТО-а. Данашња тешка ситуација може лако да измакне контроли - као што се дешавало у свету у толико ранијих случајева - али овај пут уз могуц́ност нуклеарне катастрофе. Сам опстанак света зависи од разборитости, дипломатије и спремности на компромис свих страна

Американци, укратко препричавам документ, Србију сматрају покореном и окупираном територијом. Програм који спроводе у њој, иза баналних кулиса „политичке коректности”, има осветнички и васпитни карактер. Осветнички према Србији, васпитни за све остале. 

Да ли то што је Нозиков обућар добар и има право да брже напредује значи да је ДОС-ову приватизацију требало подржати? Не значи. И где је онда поентилизам? У језику и односу према језику, у логици и односу према појму и стварности.

Такође, зашто би грађани Србије поштовали било какве одлуке таквог страног тела које себе назива „Влада“, и зашто би пореским давањима сервисирали трошкове – окупације своје домовине и самих себе

Треба прихватити да се окривљена лица не могу прекршајно кажњавати на основу прописа (наредбе и уредбе) које више не важе. То су сва она лица против којих је прекршајни поступак покренут али није донета правноснажна пресуда

Његош је у Горском вијенцу досегао романтичарски захтев за универзалношћу – сјединивши филозофију и поезију, учинио је поезију животном, а филозофију ангажованом у пракси чија је највећа вредност слобода насупрот ропству.

Привидно љутите изјаве муфтије Зукорлића у функцији су, с једне стране, да се „Власи не досете“, а са друге израз борбе за престиж унутар бошњачког политичког табора, а његова „огорченост“ може добро доћи и властима да представе како је реч о „избалансираном документу“.

Желим да ме чују и кијевске власти и њихове газде на Западу, да то запамте сви. Људи који живе у Луганску, Доњецку, Херсону и Запорожју постају наши грађани. Заувек