С друге стране, СНС је машина створена да би побеђивала. Идеологије и принципијелности ту има мало, или ни мало. Све је изаткано око Николићевог домаћинског имиџа и Вучићеве организационе способности. Али, пре свега, око претпоставке да избори "само што нису".

Брисел, у неугодној позицији услед пооштравања конкуренције између САД и Кине, покушава да дефиниште „кохерентну стратегију“ за суочавање са Кином. Ипак, док је позиција Урсуле фон дер Лајен и Жозепа Бореља, као и доминантног дела администрације у Бриселу „про-атлантистичка“, то се не може рећи за већи део оних који држе главну реч у обликовању политике ЕУ, а то су политичке и бизнис елите на националним нивоима. Како помирити ове две струје, и како наћи баланс између чини се нужне блискости са Вашингтоном и одржавања економски интензивних односа са Пекингом, питање је од милион долара.

Кренуло је 24. марта у 19:41. Тог јутра су немачке новине, наравно, освануле не знајући да ће кренути. Писале су да траје „одбројавање“. Следећег дана је то била готово једина тема. Коментатори су махом имали разумевања, у врхунско мерило је аванзовала потреба да НАТО очува „веродостојност

Ако се узме у обзир ова садашња слабост Немачке, како ће онда она моћи да настави да за собом вуче своје суседе? Све до краја прошле године, чинило се да немачки раст добија у замаху. Онда су се почели јављати неки знаци упозорења.

Избори су дошли и прошли. Победник може да ликује, онај ко је изгубио има право да се љути. Опозиционе странке, а оне су превасходна тема овог кратког текста, су показале све што имају, а још више оно што немају.

А ако хоћемо „нормално друштво“, морамо почети од личне и професионалне безбедности сваког појединца –пролазника на улици, професора на факултету, политичара у скупштини, НВО-активисте који се залаже за политику коју не подносимо, криминалца у затвору који је починио тешко кривично дело, или — уметника који излаже цртеже који нам се не допадају

Тест представља леп пример дискриминације најављене на претходној страни. Наиме, поред празне приче фрапантно је да ни у једној ситуацији није понуђено толерантно решење. У првом примеру, уколико дете не жели да буде тужибаба или мргуд, преостаје му да се пасивно помири са наметнутом ситуацијом. Није ли управо то пристајање на породично насиље? 

Mрзовољни Коштуница и Николић су с пролећа 2008. били више у праву од раздрагане евро-фаланге окупљене око Бориса Тадића. Али не заборавимо да је с јесени 2000. и Милошевић, био политички више у праву од веселе менажерије која је с Коштуничиним именом на уснама митинговала по српским трговима.

Kада су и САД и СЗО прогласиле крај ванредне здравствене ситуације, наивни су можда помислили да је ноћна мора звaна пандемија ковида-19 коначно завршена. Али ми који смо од почетка тврдили да права ноћна мора није сам вирус, већ дистопијски одговор владе на њега у име „јавног здравља“ - сматрамо да није време за славље

Да ли актуелни председник државе Александар Вучић и министар спољних послова Ивица Дачић могу да стигну до решења за Косово и Метохију кршећи постојећи, важећи Устав Србије?