Питање Крима представља највећу претњу нуклеарне катастрофе са којом се човечанство икада суочило. Последњих месеци украјинска влада и војска су више пута обећавале да ће поново освојити ову територију

Наравно да је изложбу о злочинима над Србима немогуће одржати у Приштини, али се зато и пре отварања ове изложбе у Београду превентивно ствара атмосфера да ће она бити изложена нападима екстремних десничарских група, и то као доказ да у Србији доминира национализам и ксенофобија.

Потенцијално најлепша ствар по напредњаке није се одиграла у недељу у Арени, него дан раније на седници председништва ДС, где је Борис Тадић, између два извињења, решио да мало тренира унутарстраначку демократију, разуме се, на половичан и већ по обичају најгори начин.

С тим у вези, није изненађење да су водеће глобалне финансијске институције и академска јавност у области економске науке деценијама активно промовисали тезе о негативним ефектима интервенционизма, али и више од тога: преко ММФ-а, Светске трговинске организације или Светске банке, кажњавали државе које су покушавале да спроводе исти. 

Хуманитарни Фонд “Подржи живот”, настао је оног дана у специјалки једног ријалитија, кад сам ушао с картоном и фломастером у студио. 4 дана касније, направили смо милион долара....

Кад год ЕЦБ прискочи у помоћ, политички процес се успорава. То и јесте она истинска трагедија рвања еврозоне са кризом. Сада смо се поново нашли на оној тачки на којој смо били пре но што је господин Драги најавио свој ОМТ програм.

Довољно је 126 посланичких гласова, колико председник у Скупштини свакако има, а не фамозних 85 + 85. Зашто онда сам, преко својих посланика не иницира проверу свог легитимитета путем референдума? Шта ће му за то гласови опозиције?

Oвај споразум је понижавајући зато што је председник Америке искористио једну суверену, међународно признату државу, Републику Србију, и једну непризнату мафијашку НАТО творевину, Косово*, као пуке инструменте у својој предизборној кампањи

Иван Меденица је далеко од става да је представа отворена књига, јер говорећи да су српски патриотизам и музика која га оличава укаљани ратовима из деведесетих, за чије је вођење и покретање најодговорнија Србија, само демонстрира своју идеолошку затвореност, необјективност и искључивост.

Није ово прилика за коначно, а поготово не прецизно свођење рачуна. Али чињеница је да када неко од сада помене „десет изгубљених година“ и „страшну деценију за нама“, без додатних објашњења неће бити јасно на коју то деценију мисли. У сваком случају, Србија и српски народ су ван сваке сумње изгубили обе деценије.