Сигурно да је политички оптимално хвалити Звезду и хвалити се звездаштвом, што се учестало и ради, јер ће један већи број грађана (нека их је и 500.000) само на основу „црвено-беле крви“ дати свој глас

Нека нас убеде да ће укинути паралелни устав, да ће институције радити само свој посао, а да критика неће бити звата мржњом. Тада ће их сам народ изабрати, неће им требати ни преговарачки тутори, ни центри моћи споља и унутра. Само, то је мало дужи пут ˗ ко је спреман?  

Наравно да је изложбу о злочинима над Србима немогуће одржати у Приштини, али се зато и пре отварања ове изложбе у Београду превентивно ствара атмосфера да ће она бити изложена нападима екстремних десничарских група, и то као доказ да у Србији доминира национализам и ксенофобија.

Била је ово прилика да на највећој светској позорници покажемо да смо аутономни субјект, који се у границама својих моћи принципијелно бори за себе и за своје интересе, а показало се да смо слаби и јадни, да се повијамо под сваким јачим притиском и претњама.

Председник Србије у складу са Бриселским споразумом јавно је позвао српске судије да положе заклетву на уставу самопроглашене репубике Косово и пред ратним злочинцем Хашимом Тачијем. Хоће ли Александар Вучић да каже да ни то није национална велеиздаја? Такву бруку и срамоту српски народ у историји није доживео

Будући да пројекат ревизије историје Великог рата ипак неће донети очекиване резултате у европској историографији, могао би заживети макар делимично на српској јавној сцени, а самим тим у српској свести, па и у историографији, што да не. 

Уколико српског предлога резолуције не би било, или ако би он био промењен и разводњен, тријумф Запада би био комплетан, а Србија толико понижена и компромитована да ће убудуће било каква њена иницијатива деловати комично и потпуно ирелевантно.

Лако је разумети зашто САД одбацују систем базиран на Уједињеним нацијама - он забрањује њихову спољну политику која преферира систем у коме оне утврђују правила и имају слободу да их укину када желе

Од онога "највиши у Европи", мислим џи-ди-пи, преко "највећег скока на бизнис дјуинг листи у новијој историји", до небројених самохвала о томе како је изградио више путева за неколико година власти него сви Обреновићи, Карађорђевићи, Тито, Слоба, Коштуница и Тадић, за више од два века, и то сви заједно!

Обе тврдње су у духу „јастребске реторике“ америчких конзервативаца, који знатно више воле да се позивају на идеје да у политици постоје поступци који су сами по себи „добри“ или „лоши“, као што се лепо надовезују на данас актуелну европску дилему између „штедње и развоја“ (америчка дилема гласи „повећати или смањити порезе“).