Данас је грађанска, умерена и демократска Србија већинска Србија. Та Србија само чека прилику да на слободним изборима изврши коначну смену структура које стратешки примитивизују политику и отвори нови, светли лист у историји српског грађанског парламентаризма стварајући промене које ће покренути све сфере српског друштва унапред

Три Албанца претуку клинца Србина у Грачаници док шета са девојком и сестром. Нико апсолутно ништа не говори

Многи „наши“ медији су под контролом странаца из те уније која се „залаже“ за медијске слободе. Ако и поред тога слободе нема, логично је закључити да те слободе нема ни тамо. Виртуелни медијски свет није српски или балкански спецификум. Западњачка медијска сфера такође је строго контролисана.

Не знам да ли сте приметили да, част изузецима, тако одлучни, љути и бескомпромисни синдикални лидери постоје само у јавном сектору и државним предузећима? Па се нешто питам, где ли су те „Валенсе“ да тамо код приватника и странаца мало загрме, организују и поведу „радничку класу“.

Практични слом неолиберализма, који се најбоље види кроз незапамћену фискалну и монетарну експанзивност у кључним економијама модерног света, указују колико је за политичке елите битно да слушају глас већине. Упркос тренутним напорима да се обузда јавна потрошња и монетарна политика учини рестриктивнијом (обични грађани Србије то најбоље виде кроз раст ЕУРИБОР-а, тј. рата за стамбене кредите), заокрет од „државе благостања“ ка нечему што би личило на „про-бизнис“ политике, засноване на малим порезима и радикалном смањењу фискуса и јавних дугова, на срећу не изгледа реалистично

 Један говор њемачког филозофа Теодора Адорна, који је сада објављен и у форми књижице, постао је точно 50 година након његове смрти бестселер у Њемачкој. Ради се о наступу који је филозоф имао у Бечу у априлу 1967. године. На позив Социјалистичког савеза студената, а поводом тада актуалних политичких успјеха неонацистичке партије НПД 

Верујем да се у овој галами против „бланко оставки“ ради и о томе да заинтересовани купци – у првом реду, крупни бизнис и страни политички чиниоци – процењују да ће уситњавањем „понуде“ и спречавањем партијске „картелизације“ домаћа политичка роба постати знатно јефтинија и доступнија.

Ако је раније било каква дебата о стварној употреби нуклеарног оружја била табу, сада се отворено расправља о употреби тактичких нуклеарних опција за директно решавање војних задатака

 Јер, као што је већ добро примећено, Србији није потребна никаква грађанско-ратна подела на нас и њих: „Потребни су јој честити, добронамерни, и слободољубиви људи. А они ће се већ договорити“

После деценијске инфлације обећања, дошла је дефлација поверења. Нико никоме више ништа не верује. Не верује се политичарима, не верује грађанима, не верује пословним људима, не верује коалиционим партнерима... Сви се и свуда осећају закинутим, превареним и изневереним.