Обе тврдње су у духу „јастребске реторике“ америчких конзервативаца, који знатно више воле да се позивају на идеје да у политици постоје поступци који су сами по себи „добри“ или „лоши“, као што се лепо надовезују на данас актуелну европску дилему између „штедње и развоја“ (америчка дилема гласи „повећати или смањити порезе“).

Лекција коју смо научили у последњих двадесет година је да дикратура и омраза служе да би се држава и народ лакше опљачкали, од привреде, руда, воде, тржишта, до људи и деце. Диктатура нам се не дешава случајно; она је добро пројектовано оружје које има за циљ да са што мање трошкова и штете окупатор узме све!

 Од Срба се дакле тражи да срцем прихвате не тек било коју заставу, већ ону која је установљена против њихове воље и то са намером да буде дисконтинуитет у односу на дотадашњи идентитет Црне Горе. Заставу која је на известан начин негација њих самих! 

Они који другачије мисле „изабрали“ су да се повуку, након што су обесмишљени, исмејани, маргинализовани. Концентрацијом виртуалног капитала, и спремношћу да у датом моменту на датом месту својим приливом обесмисли све, спречава се сваки облик другачијег промишљања.

Основно је да схватимо да се овде и сада не одлучује између „Европе“ и „Косова“, него да је улог само то да ли ћемо или нећемо покушати да будемо нормална држава. Да разликујемо пријатеље и непријатеље, да препознајемо своје интересе и боримо се за њих у границама својих моћи.

Ушли смо у еру глобалне конкуренције која је ублажена потребом за сарадњом и страхом од сукоба. Главни протагонисти су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници са једне, и Кина и Русија са друге стране

У конкуренцији изгубљених у небраном грожђу у земљи Србији српска опозиција је високо пласирана. На тренутке се чини да је било лакше бити опозиционар и у Титово време, него у ових Вучићевих седам година.

Наша привреда је у так лошем стању да не може да јој се нанесе никаква додатна штета истраживањем коруптивних радњи.Српка привреда је пала на ниске гране.

Прихватио си у Бриселу Француско-немачки предлог а у Охриду се обавезао да га спроведеш где у тачки 2 тог споразума стоји да ти лично као председник Србије прихваташ територијални интегритет, суверенитет и независност "Косова"

Потписивање примирја између Јерменије и Азербејџана поводом Нагорно-Карабаха уз посредовање Руске Федерације показује пуну вредност међународног права којег се Азербејџан држао задњих 30 година. После три деценије Азербејџан је изашао на међународно признате границе које нико на свету не може да му оспори.