Сви који нису знали, нити су могли да знају да чине кривично дело, као и она која су кажњена на основу неуставне наредбе имају право да тражи накнаду штете коју су претрпели – коју ће на крају грађани Србије да плате

Неко ко не живи у Србији би након слушања песме закључио да се само националисти, патриоте, православни верници и навијачи повезују у групе, док су (ваљда) „педери“, „Хрвати“ и „Шиптари“ слободни, индивидуалистички и демократски настројени људи који пропагирају толеранцију, људска права и остале (полу)празне речи којима значење измиче.

Није наравно проблем у Палми, певачу и „певачици“. Проблем је у лицемерном односу већине медија и владајуће политичке јавности, који су спремни да се баве трунчицама у туђем оку, а не сметају им сопствени „балвани“, само ако су окићени жутим звездицама на плавој подлози.

Безмало 800.000 грађана Србије на референдуму су рекли НЕ гажењу Устава и потирању српске државности, али и НЕ дефетизму, малодушности и препуштању да о нашој судбини одлучује неко други

 Невероватан је осећај угрожености, страха код народа. Од стотинак људи са којима сам разговарао током првих пар недеља на слободи, нема ниједног који у првих пар реченица није поставио питање безбедности. Да се одмах разумемо: ти људи се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица. Дрога се продаје на сваком ћошку, сваки родитељ стрепи због тога. 

Сиромаштво у Хрватској се није смањивало (у деценији у којој је Хрватска забележила формалан напредак у европским интеграцијама). Напротив, што је Хрватска била ближе ЕУ, то је све већи број становника живео испод границе сиромаштва.

Вашингтон је усвојио другу стратешку позцију, залагао се за консолидацију власти у Кијеву како би ограничио утицај Русије у Украјини и победио Русију. Као резултат тога, у Украјини је избио грађански рат

Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити. 

Тест представља леп пример дискриминације најављене на претходној страни. Наиме, поред празне приче фрапантно је да ни у једној ситуацији није понуђено толерантно решење. У првом примеру, уколико дете не жели да буде тужибаба или мргуд, преостаје му да се пасивно помири са наметнутом ситуацијом. Није ли управо то пристајање на породично насиље? 

Била је ово прилика да на највећој светској позорници покажемо да смо аутономни субјект, који се у границама својих моћи принципијелно бори за себе и за своје интересе, а показало се да смо слаби и јадни, да се повијамо под сваким јачим притиском и претњама.