Политички живот
|
|
Миодраг Зец
|
субота, 05. фебруар 2022. |
Србија је била једна од највећих имигрантских земаља на свету, уз Америку. Србија је данас емигрантска земља. Сад становништво, чак и Београда, стагнира и пада
|
Преносимо
|
|
БИРН
|
петак, 09. фебруар 2018. |
Ко су Милан Радоичић и Звонко Веселиновић, колики је обим посла којим су се бавили, са којим су компанијама били повезани и како су користили север Косова и Косово у целини да увећају вредност својих послова и имовине - све се то може сазнати из првостепене ослобађајуће пресуде Вишег суда у Београду из фебруара 2015. године.
|
Економска политика
|
|
Јован Б. Душанић
|
четвртак, 13. септембар 2012. |
Незапосленост је данас нарочито велика међу младима, а они су у узрасту који је најкреативнији и када знања стечена школовањем брзо застаревају и треба одмах да се реализују у пракси, када треба да створе одличне радне навике, да се као млади самопотврде и добију самопоуздање.
|
Савремени свет
|
|
Ден Харе
|
петак, 10. јун 2022. |
Васељенска патријаршија показала се као веома драгоцена за Сједињене Државе због своје улоге у обуздавању Москве
|
Коментар дана
|
|
Владан Динић
|
среда, 15. април 2020. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00/autori/Vladan_Dinic.jpg)
Него, Александре, да те замолим и ја нешто. А знам да си „слаб“ на народ и да ти је посебно стало до пензионера и нашег гласа... Али, омогући нама које си за наше добро ставио у кућни притвор, да некако, макар преко везе (а Ти све можеш), добијемо статус кућног љубимца
|
Културна политика
|
|
Трифун Ристић
|
петак, 08. новембар 2013. |
Петница јесте велико благо Србије, коју је као што се види држава и раније помагала, а и треба да и даље да помаже, посебно када се зна да се код нас просипа и украде толико новца. Али, пошто је Петница НВО, односно приватна установа, није прикладно да се држава зове у помоћ чим нешто запне.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 27. септембар 2010. |
Није ово прилика за коначно, а поготово не прецизно свођење рачуна. Али чињеница је да када неко од сада помене „десет изгубљених година“ и „страшну деценију за нама“, без додатних објашњења неће бити јасно на коју то деценију мисли. У сваком случају, Србија и српски народ су ван сваке сумње изгубили обе деценије.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
субота, 19. фебруар 2022. |
Остаје после свега отворено питање за нас али и даље трауматична дилема, колико ће још деценија проћи да би се у нашој Народној скупштини створили услови и било подесно време да се донесе Резолуција о усташком геноциду спроведеном над Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу а да се 28. април прогласи као Дан геноцида над Србима у 20. веку.
|
Преносимо
|
|
Невенка Стојчевић
|
уторак, 19. децембар 2017. |
Уколико држава Србија не подржи повратак Удружења „Иво Андрић“ у Мадриду на програмску оријентацију усклађену макар са Предлогом стратегије развоја културе који је сама донела, њиме ће потпуно овладати агенда Сорошевог Фонда за отворено друштво
|
Економска политика
|
|
Јован Б. Душанић
|
петак, 31. август 2012. |
У виртуелној економији људи не виде конкретне резултате свога рада, те се њихов рад мери једино количином зарађеног новца. Апстактне су им и последице њиховог рада на друге људе и друштво у целини.
|
|
Коментар дана
|
|
Иван Милић
|
субота, 18. април 2020. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00AB3/Ivan%20Milic.jpg)
Сви који нису знали, нити су могли да знају да чине кривично дело, као и она која су кажњена на основу неуставне наредбе имају право да тражи накнаду штете коју су претрпели – коју ће на крају грађани Србије да плате
|
Културна политика
|
|
Марко Радовановић
|
уторак, 19. новембар 2013. |
Неко ко не живи у Србији би након слушања песме закључио да се само националисти, патриоте, православни верници и навијачи повезују у групе, док су (ваљда) „педери“, „Хрвати“ и „Шиптари“ слободни, индивидуалистички и демократски настројени људи који пропагирају толеранцију, људска права и остале (полу)празне речи којима значење измиче.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
понедељак, 25. октобар 2010. |
Није наравно проблем у Палми, певачу и „певачици“. Проблем је у лицемерном односу већине медија и владајуће политичке јавности, који су спремни да се баве трунчицама у туђем оку, а не сметају им сопствени „балвани“, само ако су окићени жутим звездицама на плавој подлози.
|
Политички живот
|
|
Младен Обрадовић
|
среда, 02. фебруар 2022. |
Безмало 800.000 грађана Србије на референдуму су рекли НЕ гажењу Устава и потирању српске државности, али и НЕ дефетизму, малодушности и препуштању да о нашој судбини одлучује неко други
|
Преносимо
|
|
Оливер Ивановић
|
уторак, 16. јануар 2018. |
Невероватан је осећај угрожености, страха код народа. Од стотинак људи са којима сам разговарао током првих пар недеља на слободи, нема ниједног који у првих пар реченица није поставио питање безбедности. Да се одмах разумемо: ти људи се не боје Албанаца него Срба, локалних кабадахија и криминалаца који се возе у џиповима без таблица. Дрога се продаје на сваком ћошку, сваки родитељ стрепи због тога.
|
Економска политика
|
|
Дејан Мировић
|
среда, 12. септембар 2012. |
Сиромаштво у Хрватској се није смањивало (у деценији у којој је Хрватска забележила формалан напредак у европским интеграцијама). Напротив, што је Хрватска била ближе ЕУ, то је све већи број становника живео испод границе сиромаштва.
|
Савремени свет
|
|
Андраник Миграњан
|
среда, 08. јун 2022. |
![](http://www.nspm.rs/images/stories/00AA2/migranjan1.jpg)
Вашингтон је усвојио другу стратешку позцију, залагао се за консолидацију власти у Кијеву како би ограничио утицај Русије у Украјини и победио Русију. Као резултат тога, у Украјини је избио грађански рат
|
Коментар дана
|
|
Слободан Орловић
|
уторак, 14. април 2020. |
Ове и друге примере неуставности са којима живимо треба гледати управо у духу струковно-политичке пароле да је у борби са болешћу живот најважнији. Јер у дану после, када све ово прође, ако права и слободе остану гажене живот је заправо изгубио. Са оваквом правном праксом се не сме наставити.
|
Културна политика
|
|
Јован Павловић
|
четвртак, 07. новембар 2013. |
Тест представља леп пример дискриминације најављене на претходној страни. Наиме, поред празне приче фрапантно је да ни у једној ситуацији није понуђено толерантно решење. У првом примеру, уколико дете не жели да буде тужибаба или мргуд, преостаје му да се пасивно помири са наметнутом ситуацијом. Није ли управо то пристајање на породично насиље?
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
уторак, 14. септембар 2010. |
Била је ово прилика да на највећој светској позорници покажемо да смо аутономни субјект, који се у границама својих моћи принципијелно бори за себе и за своје интересе, а показало се да смо слаби и јадни, да се повијамо под сваким јачим притиском и претњама.
|
|