Сада можемо са доста извесности закључити и шта би нас чекало да је Милошевић 5. октобра био мало упорнији, храбрији или луђи – или, пак, да га његови генерали и полицајци нису онако оставили на цедилу.

Земље које су под неком врстом америчких санкција заједно чине нешто више од једне петине глобалног БДП-а (од кога четири петине чини кинески БДП). И поред бројних аргумената против практиковања ембарга од стране званичног Вашингтона, тешко је очекивати промену америчке политике санкција. Наиме, казнене економске мере Вашингтона и савезника попуњавају празнину између празних дипломатских декларација и смртоносних војних интервенција, те су омиљен алат креатора политике у Белој кући.

 Нека виси Педро!

Српски уметници и политички радници су годинама вежбали да се у име Србије извињавају и за што јесу и за што нису криви. Тако су политичари стицали епитет „демократског лидера“, а уметници добијали копродуцентске уговоре од регионалних и европских културних институција.

Историја европског пројекта је проблематичнија него што сугерише идеја о њему као симболу демократије. Мало „проевропљана“ зна да је он започет  као колонијални пројекат – што би се могло назвати његовим првобитним грехом

Да ли је повећање стопе била економија или политика? Ако је политика, зашто се буне када их политика не интересује. Ако није политика, већ економија, онда тражите решење у економији, али знајте економија је ипак наука.

Лекција коју смо научили у последњих двадесет година је да дикратура и омраза служе да би се држава и народ лакше опљачкали, од привреде, руда, воде, тржишта, до људи и деце. Диктатура нам се не дешава случајно; она је добро пројектовано оружје које има за циљ да са што мање трошкова и штете окупатор узме све!

Они њега – и Србију – максимално политички и економски експлоатишу, не преузимајући никакве веће обавезе, сем да повремено зажмуре и прогледају кроз прсте на његову ауторитарност и лична непочинства. Док он, с друге стране, зна да му опстанак на власти зависи од њих

Освета и саможртвовање 47 Ронина је вратила, и каснијом формалном одлуком Шогуната, поштовање имена и поседа Асано Наганорија, али и част осталим његовим самурајима – као и посао. Јер служили су „осрамоћеној“фамилији Асано, па због тога нигде нису могли да нађу посао као ратници.

Након што се „демократске снаге“ истроше, након што се обави највећи део приватизација и развуче већина друштвеног богатства, на власт се припуштају „конзервативци“, односно „реформисани“ представници старог режима, који су у међувремену постали „прихватљиви“, што ће рећи, припитомљени и обезубљени.