петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > "Забавник" и толерантна дискриминација
Културна политика

"Забавник" и толерантна дискриминација

PDF Штампа Ел. пошта
Јован Павловић   
четвртак, 07. новембар 2013.

Као основац у СФРЈ, са радошћу сам очекивао петак. Сваки петак – изузетак. Излази Политикин забавник. До дана данашњег сачувао сам стрипове које је Забавник објављивао. Са уживањем се подсећам авантура Модести Блејз, Астерикса или Џеремаје. Обрадовао сам се кад је моја четворогодишња ћерка пре неки дан на трафици изабрала Мали Политикин забавник. Након што је исцртан, офарбан и исецкан, добио сам прилику да прелистам некад омиљени часопис.

Помало разочарано окрећем странице пуне рекламног простора, прича из сајбер димензије и клонираних ликова који нас свакодневно прате и са ТВ екрана. Но, то није све...

На страни 56 броја од 1.11.2013 је рубрика „На слово, на слово...“, и шта би у доба глобалног прекрајања свести могло прикладније да се замисли на слово Д, него - Дискриминација. Мали Забавник својим малим читаоцима држи застрашујућу проповед: „Вести су пуне ружних прича са ратишта, о породичном насиљу, насиљу у школама... Један од узрока свих ових неслагања је дискриминација.“ С обзиром на апокалиптичан увод, следи бледуњав пример: „Дискриминација је када учитељица да некоме већу оцену само зато што јој је тај неко миљеник. Као што видиш, дискриминација нема никакву логичну основу.“

Дакле, сирота учитељица је наведена не због тога што је модерно подривати ауторитет родитеља и васпитача већ од најмлађег узраста, него стога што експлоатација, пљачка и употреба силе не представљају дискриминацију због своје логичне основе и немају никакве везе са поменутим ратиштима. Из наведеног примера закључујемо да је типичан представник насиља у школи дотична учитељица, блажена била. То је бар логично.

Први број Забавника

Већ на следећој страни очекује нас барометар толеранције. Аутор започиње стидљиво: „Добро, знамо, већ смо писали о толеранцији, али да видимо да ли смо и колико толерантни у свакодневним ситуацијама.“ Добро, знамо, солидно сте плаћени да понављате ту причу, али да видимо о чему се ради. Наводим 3 тест примера:

·  Сестри је дошло друштво у кућу и она је појачала музику коју ти не подносиш. Ти:

A. Тераш је да утиша и претиш да ћеш је тужити мами и тати

Б.  Преврћеш очима и једва чекаш да јој оду гости

B. Одлазиш у другу собу да им не сметаш

·  Имаш све петице и, кад се неко не слаже са тобом:

A.    Прекидаш особу у пола реченице, не занима те шта има да каже, паметнији си

Б.    Правиш се да слушаш саговорника, али остајеш при свом мишљењу

B.    Слушаш пажљиво, можда научиш нешто ново

·   У одељење вам је дошао нови ученик ромске националности. Како ћеш се понашати према њему?

A. Не пада ти на памет да се дружиш са њим

Б. Нећеш га задиркивати као неки, али нећеш му ни прићи за време одмора

B. Позваћеш га на фудбал после часова, баш ће вам добро доћи појачање у тиму

Свима нам је јасно да дете које има највише одговора под В, добија моралну награду: „Браво, ти си светски човек!“. Остале не очекује светла будућност у друштву светских људи. За највише одговора под Б вашем детету следи прекор и обећање збрканог живота: „Ти си само привидно толерантна особа. (...) Са оваквим ставом ћеш стално бити збуњен.“

Овде сам већ и сам био поприлично збуњен, али сам се тешио чињеницом да моја ћерка још увек не зна да чита. За највише одговора под А вашем чеду следује билет за пут у пакао нетолеранције и мрачна животна прогноза: „Ти би могао да добијеш диплому из нетолеранције! С годинама ћеш све теже успевати да се сложиш са људима око себе, а тако ћеш стално бити љут.“ Где нестаде толеранција аутора теста? Ради се о дечици тек стасалој за школу. Није ли прерано за коначну пресуду?

Шалу на страну, сам тест представља леп пример дискриминације најављене на претходној страни. Наиме, поред празне приче фрапантно је да ни у једној ситуацији није понуђено толерантно решење. У првом примеру, уколико дете не жели да буде тужибаба или мргуд, преостаје му да се пасивно помири са наметнутом ситуацијом. Није ли управо то пристајање на породично насиље? Не постоји избор који би понудио најнормалнију комуникацију брата са рођеном сестром како би договорно пронашли компромисно решење. Ваљда је претпоставка да су у породици већ сви отуђени једни од других. Или сестра није довољно толерантна?

Приметимо да одликашу у другој ситуацији, уколико није груб или тврдоглав, преостаје да пажљиво слуша друга који ваљда нема све петице, али изгледа располаже другачијим аргументима. Опет недостаје конструктивни дијалог такав да свако има право да задржи своје мишљење, што ваљда још увек није забрањено.

Трећи пример је прави бисер. Запитајмо се зашто би већ чувеног „ученика ромске националности“ другови после часова позвали на фудбал, а не на, рецимо, вежбање задатака из математике? Зашто ученик који има све петице није ромске националности? Можда аутор теста није свестан сопственог дискриминишућег става? „Светски човек“ од детета је, дакле, неко ко суочен са проблемом одлази у другу собу, пажљиво/плашљиво слуша оног ко се не слаже са њим, а ученика „ромске националности“ избегава уколико и сам не игра фудбал. Својевремено смо таквој деци помагали да се снађу и пронађу у друштву.

Зашто се оваква празна наклапања штампају у најтиражнијим листовима за најмлађе ? Зато што је то финанскијски исплативо. Није ли ипак преурањено потурање непримерене приче о нетолеранцији и дискриминацији онима који тек уче да читају, већ својеврстан облик дискриминације наше деце? Ко то претпоставља да су недовољно толерантна и упорно на томе инсистира? Да ли се ико бави оваквим питањима ?

„Дискриминација је и када твоји вршњаци исмевају неког због вишка килограма“. Исмевања би сигурно било мање кад вршњаци не би морали да пасивно подносе соничну тираду у сопственом дому. У другом чланку се опет каже: „Учитељи у Кентакију дали су својим ученицима тест који су решавали њихови вршњаци пре тачно једног века. Скоро нико ништа није знао. Ово је добар знак да би можда требало више да се учи.“ Ово је можда добар знак да би у толерантном Кентакију одликаши требало мање времена да троше на пажљиво слушање оних који немају шта паметно да им кажу.

Под насловом „Игром до струје“ крије се следећа вест: „У неколико села у Гани монтирана су игралишта са рингишпилима који када се врте, производе електричну енергију. Тако у школама коначно има светла и топле воде.“ На приложеној слици видимо школско одељење афричке деце на вртешци коју су им као „модерну технологију“ инсталирали глобални оци након што им је домовина претворена у највећу светску депонију електронског отпада. Питам се да ли у неком дечијем часопису у Гани након доласка ученика беле коже у одељење, понуђена опција у истом тесту гласи: „Позваћеш га на рингишпил после часова, баш ће вам добро доћи појачање у тиму.“ Без дискриминације, молићу лепо! 

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер