петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Културна политика > Зашто је важно подржати Фајгеља
Културна политика

Зашто је важно подржати Фајгеља

PDF Штампа Ел. пошта
Милорад Вукашиновић   
уторак, 29. октобар 2013.

Више од годину дана трају напади на Андреја Фајгеља – директора Културног центра у Новом Саду. Наравно, свима је јасно (а Фајгељу посебно) да се овде не ради толико о нападима на његову личност, чија је биографија у сваком погледу беспрекорна, колико је реч о безобзирном атаку на једно ново виђење културне политике чије се контуре у последњих годину дана у Новом Саду наслућују, а која би, како неко очигледно процењује - као модел новог културног обрасца, могла да се прошири и на остатак Србије.

Стицајем околности и свакако не својом намером, садашњи директор Културног центра Новог Сада нашао се у средишту пажње када је на основу важећих правних прописа ове државе и статутарних одредаба Града и Културног центра, на здање ове јавне установе културе вратио ћирилички натпис њеног назива (поред натписа на осталим мањинским језицима који су у Новом Саду у службеној употреби). У сваком демократском друштву такав гест једног представника власти био би јавно похваљен као друштвено одговоран и цивилизован чин. А подршка Фајгељу била једна врста обавезујуће грађанске солидарности. Уместо тога, представници једног добро позиционираног „културњачко-политичког лобија“ у Новом Саду покренули су агресивну пропагандну кампању против директора КЦ која се одвија и ових дана (случај наводне цензуре богохулног цртежа) уз учешће бројних „псеудодруштвених“ чинилаца који „фингирају“ јавност (тзв. удружења уметника, невладине организације, инстументализовани медији), а којима свесрдну подршку пружају аутономашко-сепаратистичке политичке организације, које су прошле године изгубиле власт у Новом Саду.

Андреј Фајгељ

Мада на први поглед не делује тако, с ове временске дистанце и после свих искустава, очигледно је да је својевремени случај „ћирилизације Културног центра Новог Сада“ имао дубљи смисао – макар на симболичкој равни. Била је то једна врста лакмус-теста издржљивости, не само Фајгеља лично, већ подједнако и свих следбеника културног образца који овај доследно заступа. Рекао бих да се са становишта промотора антисрпске културне политике у Новом Саду и Војводини догодио неочекиван исход: први пут, после готово две деценије, један модел културног образаца (чија је суштина у повратку националном начелу) није подлегао идеолошким и медијским утицајима и притисцима. Ћирилица је опстала и остала на здању Културног центра као трајни запис o једнoj новoj „културнoj парадигми“ која је супротстављена установљеном „културњачко-идеолошком мејнстриму“, који исказује отворени презир и мржњу према српској националној култури у најширем значењу те речи.

У протеклих годину дана Фајгељов учинак потребно је сагледати и у још једном важном контексту. Реч је о промоцији Новог Сада као европске престонице културе. Та врста његовог личног ангажмана од далекосежног је значаја не само за град него и целокупну српску културу, јер показује да „повратак српском националном начелу“ није у несагласју с кључним идејним кретањима у данашњој Европи.

Баш због тога, Фајгељ је стекао много јавних и тајних противника, посебно међу оним „културим радницима“ који годинама у покрајини промовише причу о „војвођанском идентитету као средњоевропском“ без његових јасно истакнутих српских обележја. Последњи догађаји око Културног центра Новог Сада ову причу су до краја оголили.

Осећам потребу и да истакнем да је исконструисани „случај Фајгељ“ изнова актуелизовао и питање односа политичког и културног обрасца на нашим просторима. Наиме, од почетка XX в. на нашем поднебљу доминира пракса по којој политички образац одређује оквире много трајнијег и важнијег – културног образца. У друштвима с континуитетом односи су постављени другачије: културни образац одређује деловање политичког обрасца. Све док не буде тако, биће могућа и дилема око тога да ли нам је потребно или не да због евентуалног нарушавања „добросуседских“ односа с Црном Гором обележавамо 200 година Његошевог рођења или да ли ћирилица на згради Културног центра у Новом Саду вређа нечије национално достојанство.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер