Избори у САНУ - да ли је дошло до велике прекретнице

Изборне процесе у Српској академији наука и уметности одликује већ добро познати и уврежени парадокс, а огледа се у томе како се он прати и тумачи у нашој јавности. Док траје предлагање нових кандидата за пријем у САНУ оно је праћенo са великом пажњом и позорношћу, уз многобројне коментаре и преиспитивања како се унутар појединих одељења долази до предлога и како се о њима гласа. Већ је постала нека врста константе да се с пуно права говори о малом броју жена у саставу Академије и да су хуманистичке науке драстично запостављене (неким оделењима је готово претило гашење) и да ће се то у предстојећим изборима знатно побољшати.

Када прође тај први талас предлагања кандидата по оделењима у нашим медијима се само спорадично помињу избори у САНУ и то без озбиљне анализе предложених кандидата и њиховог научног доприноса. Тек након обављених избора у САНУ оглашавају се медији, али и овога пута изостаје неопходно одређење према стварним досезима и резултатима који су досегнути начином и током гласања, а ове године је само пребројавање гласова било маратонско и трајало је дуже од пет сати, што је додатно оптеретило овај изборни процес. Осим опште прихваћене констатације да је дошло до повећања броја жена у САНУ, у медијским извештајима нисмо добили одговор зашто су одељења која се баве друштвеним наукама, историјом, књижевношћу и српским језиком и даље остала без већег броја чланова, јер је очигледно да се наставља њихова маргинализација, што доводи у питање и сам карактер САНУ. О томе сведочи и чињеница да је у одељење књижевности и језика примљен само један члан иако је био предложен већи број изузетно вредних стваралаца у књижевној области.

Осим опште прихваћене констатације да је дошло до повећања броја жена у САНУ, у медијским извештајима нисмо добили одговор зашто су одељења која се баве друштвеним наукама, историјом, књижевношћу и српским језиком и даље остала без већег броја чланова, јер је очигледно да се наставља њихова маргинализација, што доводи у питање и сам карактер САНУ

Веома је било занимљиво пратити реаговање медија на резултате избора нових академика, јер већина њих је донела само стандардни и рутински осврт на број добијених гласова и имена новопримљених чланова САНУ. Међутим тзв. слободни и независни медији листови „Данас“ и „Нова“ као и телевизије „Н1“ и „Нова С“ посветили су много већу пажњу овим изборима посебно наглашавајући да је „дошло до великих промена након ових избора у САНУ“.

Тако смо могли прочитати да оно што је започето са претходним изборима у САНУ 2021. године, када се десила прекретница и дописни чланови су први пут у историји те институције уметници из домена позоришта и филма и примењених уметности, попут Шијана, Табачког и Бајића а сада су изабрани композиторка Александра Вребалов, редитељка и писац Вида Огњеновић и режисер Желимир Жилник а у одељењу књижевности и српског језика песникиња Милена Марковић.

Поводом њеног избора у саопштењу Факултета драмским уметности се каже „да је њен избор (на предлог чак три академика: Љубомира Симовића, Душана Ковачевића и Матије Бећковића) сврстава не само у ред најзначајнијих уметника, књижевника и универзитетских професора а у континуитету настављања важне и блиске везе поезије и драматургије у српској уметности, већ и наследницом славне традиције академика САНУ а професора наше катедре-Слободана Селенића и Јована Христића“. Међутим у овако сроченом саопштењу може се видети елементарни недостатак мере у поређењу стваралачког доприноса Јована Христића и Слободана Селенића са књижевним делом Милене Марковић.

Динамика пријема нових чланова у одељење уметности САНУ донела је промену у броју жена али је све очигледније да управо ово одељење постаје упориште грађанистички опредељених стваралаца, који треба да покажу да „САНУ више није установа у којој доминира озлоглашени српски национализам“, што се огледа и у томе да већ у неколико наврата (без обзира што добијају већину у матичном одељењу) у САНУ не могу бити изабрани етнолог Бојан Јовановић, социолог Слободан Антонић, или психолог Жарко Требјешанин, ради се о научницима изузетног опуса (са великим бројем објављених књига и научних радова), док у састав академије улазе кандидати који немају стваралачки опус који се може поредити са научним доприносом (или бројем објављених књига) многобројних кандидата, који нису ушли ни у ужи избор за пријем у САНУ.

У листу „Данас“ је у посебно означеном простору је наглашено да“ једини кандидат одељење друштвених наука који није прошао је Слободан Антонић“, а да у истом тексту нисмо добили ширу информацију о научном доприносу кандидата који су изабрани у одељење друштвених наука

У листу „Данас“ је у посебно означеном простору је наглашено да“ једини кандидат одељење друштвених наука који није прошао је Слободан Антонић“, а да у истом тексту нисмо добили ширу информацију о научном доприносу кандидата који су изабрани у одељење друштвених наука.

Након ових избора постаје јасније да у САНУ не могу да прођу кандидати који су неоправдано стигматизовани као српски националисти, или они који у својим научним радовима и јавним иступањима разматрају питања везана за проблем српског идентитета, српске традиције и трагичног положаја српског народа на нашем Косову и Метохији.

Сетимо се само да у САНУ својевремено није примљен Душан Батаковић - тадашњи директор Балканолошког Института, један од најзнаменитијих историчара који се истрајно бавио положајем српског народа на Косову и Метохији, и који је објавио велики број радова и књига посвећених овом нашем најважнијем државном и идентитетском питању. Али смо зато на челу САНУ имали председника ове најугледније српске научне институције Владимира Костића, који је изнео својевремено свој лични став о Косову у интервјуу за емисију „ Њузмакс Адрија“ на ТВ Н1 и тада изјавио да „нико у Србији, укључујући Српску православну цркву нема тапију на истину по питању Косова“. „Да ли су неки од српских прелата издајници који су српски народ извлачили и одводили у другу царевину са идејом да се претекне, да се отворе хоризонти будућности? Је ли Чарнојевић био издајник. Ја мислим да није. Став председника САНУ каже се у извештају радија „Слободна Европа“ није нов. Октобра 2015. године Владимир Костић је рекао да је „Косово фактички и формално изгубљено за Србију“ и да је „једина политичка мудрост како са елементима достојанства напустити Косово, јер оно ни де факто, ни де јуре није у рукама Србије“.

Октобра 2015. године Владимир Костић је рекао да је „Косово фактички и формално изгубљено за Србију“ и да је „једина политичка мудрост како са елементима достојанства напустити Косово, јер оно ни де факто, ни де јуре није у рукама Србије“

Али зато је на овим изборима у САНУ примљена Вида Огњеновић сада двоструку академик (пре две године именована је за иностраног члана Црногорске академије наука и уметности) која се није огласила у време борбе за одбрану интереса српског народа у Црној Гори, који је током апсолутистичке владавине Мила Ђукановића био изложен прогону и поништавању његових националних и људских права. А било је много прилике да се чује њена реч, чак и сада како пише Новица Ђурић „када је Црногорска академија наука и умјетности чији је она члан именовала редакцију за израду прве Енциклопедије Црне Горе, али у њој нема Срба“. Подсетимо да је енциклопедија најављена још 1969. године, али није успела да заживи, јер је током свих покушаја споран био састав редакције који је изражавао њен искључиви црногорски карактер. Вида Огњеновић у емисији на телевизији Н1 поводом њеног избора у САНУ, није пропустила да „укаже на погубност служења српском национу“: „Струка је потцењена и није важна при запошљавању, политичка пракса је превагнула и она одређује ваш јавни наступ и однос према вредностима, политику обележава надгорњавање путем избора, тако да мислим да ова превласт бирача је дошла дотле да ти гласачи одређују вредности, политика нам је одредила да је важно на све стране оглашавати да волите Србију и да живите само за Србију и да сте у служби у првом реду нације и националних интереса, сумњичите друге нације. Све вредности диктирају они који су у власти.Странка и Председник се поистовећују са државом, држава то сам ја, то су државни ставови“.

Наравно да ове оцене Виде Огњеновић о карактеру владавине напредњака и А. Вучића нису спорне, али у овом њеном исказу пре свега доминира оцена (без обзира што се она позива на актуелну државну политику у Србији) о преовлађујућем утицају српског национализма у нашем друштву,што је много сложеније питање од оцене о диктаторском начину владавине који је успостављен у Србији.

Али зато је на овим изборима у САНУ примљена Вида Огњеновић која се није огласила у време борбе за одбрану интереса српског народа у Црној Гори, који је током апсолутистичке владавине Мила Ђукановића био изложен прогону и поништавању његових националних и људских права

Она само и овом приликом понавља већ добро познату мантру грађанистичких политичких кругова заснованих на ставовима о погубности српског национализма и неспремности српског друштва да превазиђесамовиктимизацију и одустане од улоге реметилачког фактора у нашем региону.

Новинарка недељника „Радар“ Радмила Станковић, која се истрајно бави питањима културне политике у разговору на ТВ Н1 најотвореније формулисала став о великој прекретници која се десила избором нових чланова академије у одељења уметности. Она је такође у истој емисији изјавила да су „ови избори у САНУ израз новог таласа који отвара могућност за различита мишљења (осим оних за које се процени да имају српски национални тон и предзнак )“ и да је „коначно на овим изборима скинута хипотека Меморандума са САНУ“.

У овако изнетом ставу огледа се суштина великог тзв. „преокрета у САНУ“ и за то је требало и да послуже избори у овом одељењу уметности, да се обезбеди отклон према деловању „српског национализма“, чији је израз био Меморандум. И без обзира на то што је много у наврата показано и доказано да овај нацрт документа (није ни био усвојен од стране САНУ) није био никакав основ за деловање тзв. „меморандумске Србије“, о чему непрестано говоре државни функционери и пропагандисти из Словеније, Хрватске и Босне, наглашавајући у свакој прилици да је „Србија овим документом покренула и била највећи кривац за разбијање СФРЈ и грађанске ратове који су потом уследили као последица разарања југословенске федерације. Нажалост овакву пропагандистичку мантру прихватили су и подржавају је многи представници тзв. либерално –демократске и грађанистичке политичке групације, али она није страна ни неким истакнутим члановима САНУ.

Протекли избори у САНУ само су показатељ укупног стања у нашем друштву и они се не могу посматрати и тумачити изван укупног стања у нашој интелектуалној заједници, оптерећеној снажним утицајем владајуће политике, непотизмом, одсуством јасног система у вредновању научног доприноса, све израженијом маргинализацијом друштвених наука . Живимо у временима великих и судбоносних изазова пред којим се налази наше друштво и држава и због тога је деловање и ставови који се могу чути из САНУ имају посебну важност и тежину и зато она у свом деловању мора јасно показати да брани темељне цивилизацијске вредности, дигнитет научног и уметничког стваралаштва, слободно и критичко мишљење, као и основна начела демократије али и наше националне и идентитетске вредности.