Зашто са српске стране изостаје „применa реципроцитета“ на КиМ

Помисао и неопходност позивања на реципроцитет или враћање истом мером јавља се неминовно и често када стигну вести са Косова и Метохије о још једном насилном и злочиначком потезу актуелне тзв. "косовске владе", која све чини да својим против- правним и узурпаторским деловањем ствoри простор за интензивирање отвореног етничког чишћења Срба из наше јужне покрајине. Нажалост, осим људи који истрајно делују у Покрету за одбрану Косова и Метохије (недавно су о примени реципроцитета говорили професори Слободан Самарџић и Милош Ковић) и политичких представника Срба који нису део послушничке Српске листе, представници напредњачке власти на Косову и Метохији и њихов „велики вођа Аца Србин“ готово никада нису предузели озбиљне и делотворне потезе који би значили одлучно спровођење принципа реципроцитета, или узвраћања истом мером у односу на злочиначко понашање тзв. „косовских власти“.

Били смо сведоци само испразних и неубедљивих и помпезно најављиваних „одлучних одговора“ А. Вучића и многобројних очито медијски и маркетиншки пригодних  заклињања да су „коначно повучене црвене линије“ и да се ритуално понавља мантра да „он и његова власт неће никада признати независност тзв. ‘косовске државности’“. Сва та заклињања и одређивања црвених линија нестала су чим су се угасиле камере режимских медија, а настављена је политика предаје и отворене издаје српских државних и националних интереса на Косову и Метохији.

Сва та заклињања и одређивања "црвених линија" нестала су чим су се угасиле камере режимских медија, а настављена је политика предаје и отворене издаје српских државних и националних интереса на Косову и Метохији

После вишегодишњег процеса преговарања са представницима тзв. "косовске власти" очигледно је политика актуелне српске власти и А. Вучића доживела апсолутни дебакл остављајући на брисаном простору и на цедилу српски народ на Косову и Метохији, који је сада изложен отвореном и све бруталнијем процесу етничког чишћења и гашења свих институција српске државе. Овај погубни процес се одвија пре свега деловањем неспутане и све агресивније антисрпски опредељене владе А. Куртија елиминисањем свих облика и симбола српске државе на Косову и Метохији што је његов главни и основни циљ.

Најсвежији и веома индикативан пример овакве политике према српском народу је став тзв. „основног суда у Приштини“ који је оценио да је одлука Општине Грачаница из јуна прошле године, да се Видовдан обележава и коришћењем симбола и заставе Србије као „прекорачење надлежности утврђених законом“. Наводи се такође у овој оцени да оваква одлука општине у Грачаници “озбиљно нарушава јединствени и уставни карактер Косова и да коришћење обележја Србије озбиљно угрожава јавни ред и међуетнички суживот, те да може изазвати међуетничке тензије“.

Најсвежији и веома индикативан пример овакве политике према српском народу је став тзв. „основног суда у Приштини“ који је оценио да је одлука Општине Грачаница из јуна прошле године, да се Видовдан обележава и коришћењем симбола и заставе Србије као „прекорачење надлежности утврђених законом“

Има ли веће хипокризије да државни органи на тзв. „независном Косову“ говоре о међуетничком тзв. суживоту, они су уништени управо политиком А. Куртија и његових политичких претходника али и понашањем представника међународне заједнице која је сада само неми сведок спровођења етничког чишћења српског народа. Ради се о томе да оваква „образложена“ одлука тзв. основног суда у Приштини само показује прави однос отворене дискриминације и поништавања основних људских, идентитетских и националних права српског народа на Косову у Метохији али и брисања свих преосталих трагова међуетничког тзв. суживота. То су она основна људска и национална права која Албанци упорно траже широм нашег региона за припаднике свога народа а очигледно је да нису спремни да та иста права обезбеде припадницима српског народа на Косову и Метохији о чему има небројено сведочанстава и примера.

Зато није случајно што је забрана истицања српских застава примењена приликом захтева за обележавање Видовдана једног од најважнијих и најзнаменитијег историјског догађаја у српској историји. У исто време приштинским властима и судовима не сметају симболи злогласне и злочиначке ОВК који се налазе широм тзв. независне државе.

На тај начин се показује да је овај део наше Србије посебно издвојени и омеђени простор у коме не делују њени закони већ се отворено испољавају претензије за уједињење са Косовом и стварањем Велике Албаније. Али овакво против правно понашање  се упорно толерише јер ова власт нема снагу али ни истинску вољу да делује као правна и уређена држава

Историчар Александар Гудић је у својој реакцији указао на присуство двоструких аршина“ Јасно је да косовско правосуђе има двоструке аршине јер је за албанске националне празнике дозвољено коришћење заставе Албаније“. При томе се Дан албанске заставе као сећање на 28. Новембар 1912 године као датум када су албанске вође у Валони прогласиле независност Албаније од Османског царства али обзнаниле и своје претензије на стварање Велике Албаније. Овај историјски догађај се обележава како у Албанији тако и у албанским заједницама широм Балкана и света, укључујући Косово, где овај датум проглашен за нерадни дан. Али он се обележава и на сувереној државној територији Србије у општинама Прешевске долине (Прешево, Медвеђа, Бујановац) када се несметано и у великом броју истичу заставе албанске државе што свакако није у складу са нашим правним поретком.

На тај начин се показује да је овај део наше Србије посебно издвојени и омеђени простор у коме не делују њени закони већ се отворено испољавају претензије за уједињење са Косовом и стварањем Велике Албаније. Али овакво против правно понашање  се упорно толерише јер ова власт нема снагу али ни истинску вољу да делује као правна и уређена држава у којој неће бити отворено злупотребљавана права националних мањина што се непрестано чини истицањем заставе албанске државе на територији ове три општине на територији Србије.

Исти је приступ и у односу на заштиту људских и националних права Срба на Косову и Метохији, овога пута се ради о забрани истицања српских обележја у време Видовдана на Косову и Метохији . А све се своди на јалова и неделотворна реаговања и осуде оваквог нецивилизацијског понашања тзв. косовске владе и њеног правосуђа, изостаје као и у много драстичнијим случајевима примена мера и одлука које ће бити одлучни и беспоговорни пример политике узвраћања и реципроцитета, јер Србија има ефикасна средстава да такву политику води. На тај начин применом принципа реципроцитета биће охрабрена српска заједница на Косову и Метохији а српска држава изаћи из своје самонаметнуте пасивности и сталног прихватања споразума и договора које значе отворено признавање тзв. косовске независности али и очити пример несумњиве велеиздаје српских националних и државних интереса на нашем Косову и Метохији.