Licemerno deluje preventivni lament Brankice Stanković o tome kako će ona i njena ekipa zbog ovog serijala verovatno ponovo biti optuženi za „izdaju“. Samim naslovom ciklusa i tendencioznim komentarima oni naprosto ne ostavljaju prostora da njihov projekat bude kvalifikovan drugačije.

Vučić ne bira sredstva i nema preko čega neće gaziti ne bi li kupio ljubav i saosećajnost naroda. Ono čega polako postaje svestan to je da se polako, ali sigurno bliži kraj njegove vladavine. Živi bili pa videli, ali nije daleko dan kada će se to desiti

Dejtonska BiH je, to bar nije sporno, država članica UN, nad kojom niko, pa ni Kristijan Šmit i SB UN, nemaju pravo da upravljaju kao sa nedonoščem, odnosno nesamoupravnom teritorijom, a svaki njihov pokušaj u tom pravcu je flagrantno kršenje Povelje UN

Da li je onda ključ za više žena na visokim položajima – oslobađanje od krivice? Treba li da težimo društvu u kome su i očevi i majke jednako ravnodušni prema činjenici da su za njiih deca jedva nešto više od slike na radnom stolu? Ili je rešenje upravo u suprotnom – da i muškarci treba da promene životne prioritete, i počnu da osećaju više krivice što nisu prisutni u životima svoje dece?

Potpuno je u pravu predsednik Nikolić kada kaže kako nam je „neophodan konsenzus o Kosovu“. Ali bi to, valjda, trebalo da bude konsenzus o tome kako i kojim sredstvima da se najefikasnije borimo za Kosovo, a ne kako da ga se na najelegantniji način ratosiljamo?

 Ubuduće, glavna orijentacija Srbije biće prema Francuskoj, u svim segmentima. Za razliku od Nemačke, Pariz ne insistira previše da Srbija Rusiji uvede sankcije, još manje je sklon da Srbiju krivi za sve što se događa na relaciji Beograd-Priština

Ako joj se oduzme kontekst u kojem je data, odnosno dosledno poštovanje Rezolucije 1244 od strane ruskog predsednika onda se može tvrditi bilo šta kao što rade rusofobi koji žele da opravdaju sankcije RF

Pri tome se pitanje stvarne potrebe Srbije za donošenjem takvih zakona ne postavlja. Moraju da se usvoje ne zato što Srbiji trebaju nego zato što strancima trebaju da dovrše proces kolonizacije. Drugi razlog je taj što su masno plaćeni. 

Ne može se na vlast doći sa kritikom „izdajničke vlasti“ koja „ostavlja na cedilu svoj narod na kosovskim barikadama“, a onda, zbog „viših ciljeva“ prihvatati još mnogo više nego što je čak i ta prokazana izdajnička vlast bila spremna da prihvati.

Sad kad je završena Makronova poseta Srbiji da ustanovimo jedan zanimljiv fenomen koji možemo nazvati geopolitička šizofrenija režimskih medija i botova.