Veljku Laliću ostaje izuzetna uteha da je doživeo tu posebnu čast da je njegovo kolumnističko umeće pohvalio Svetislav Basara u Kuriru, tom objektivnom i nezavisnom tabloidu (još jedan od farsičnih, neuspešnih i ne manje pretencioznih delatnika na demistifikaciji srpske istorije)

Nakon pada Berlinskog zida, prva velika nemačka spoljnopolitička inicijativa je bila usmerena na raspad Jugoslavije. U to su se investirali, kako naš narod voli da kaže, i dušom i telom. Dvadeset godina kasnije, Balkan je u potpunosti Nemački ekonomski prostor.  

Rumuni očajnički traže posao i u Srbiji (iako je njihova zemlja u formalnom smislu godinama ''ispred'' naše na takozvanom evropskom putu). Ili, šest godina nakon prijema u EU, rumunski državljani rade kao nadničari u Srbiji (iako naša država nije otpočela čak ni pregovore o članstvu o EU).

 Amerikanci su se dobitnici jer su Evropljane, Japance i Korejce uklopili u noveprioritete koje diktiraju SAD, izolovali Rusiju i primorali Kinu da se izjasni o pitanjima kao što je teritorijalni integritet. 

Odavno je poznato da se ne može vladati samo silom, druga sredstva su ubojitija. Platon je tvrdio da naratori vladaju svetom. Vučić više nema političku priču kojom i dalje može obmanjivati narod. 

Mnogi „naši“ mediji su pod kontrolom stranaca iz te unije koja se „zalaže“ za medijske slobode. Ako i pored toga slobode nema, logično je zaključiti da te slobode nema ni tamo. Virtuelni medijski svet nije srpski ili balkanski specifikum. Zapadnjačka medijska sfera takođe je strogo kontrolisana.

Umesto trezvenog pogleda na nastalu „gasastrofu“, EU i njene glavne članice biraju ostanak na dosadašnjoj trasi kao jedinom načinu za njeno napuštanje. Doneli smo pogrešnu odluku, ali sad svejedno idemo dalje!

Sada se postavlja pitanje na koga se odnosi obaveza, tj. da li građani mogu da se prekršajno kažnjavaju ukoliko ne nose zaštitnu masku, ili je odgovornost na vlasnicima ili korisnicima zatvorenog prostora?

Da li je povećanje stope bila ekonomija ili politika? Ako je politika, zašto se bune kada ih politika ne interesuje. Ako nije politika, već ekonomija, onda tražite rešenje u ekonomiji, ali znajte ekonomija je ipak nauka.

Klizanje evra prema dolaru odražava posledice rata u Ukrajini - rast cena energenata i drugih berzanskih roba, pad poslovnog poverenja, te galopirajuću inflaciju koja ubrzava slabljenje zajedničke evropske monete. Da li dramatičan pad evra prema dolaru kome svedočimo ukazuje na dugoročno oslabljeni ekonomski potencijal zemalja Evrozone, odnosno EU? Da li pad evra u odnosu na dolar odražava ciklične promene u globalnoj ekonomiji ili je strukturne, dugoročne, prirode?