Dedolarizacija, naravno, nije novi misaoni koncept jer je očigledno da trgovanje u sopstvenim valutama državama štedi trošak njihovog pretvaranja u dolar

Ove nedelje se navršilo šest meseci otkad je pod prozorom mog stana eksplodirala bomba. Eksplozija je prouzrokovala manju materijalnu štetu u vidu rasturenog prozora i sobe izrešetane šrapnelima, ali je ostavila trajnije posledice na moj život i rad. 

Čak i ovako devastirani i poluokupirani imamo ponešto da ponudimo i čime da pripretimo. A pogotovo tih aduta ima u razgovoru sa bivšom jugoslovenskom braćom – Slovencima i Hrvatima, koji su sa svojim proizvodima za poslednjih deset godina preplavili Srbiju.

Velikoj većini je potpuno jasno kakve su se epohalne promene u savremenom svetu već desile ali je, ipak, nejasno šta će se dalje dešavati i kako će se aktuelna kriza razvijati. Izvorište krize je, jasno je, ambicija Amerika i njenih, pre svega, evropskih vazala da u gubitku moći zadrže dominaciju u svetu, ali je ipak nejasno šta bi Zapad mogao dalje da preduzme. Malo je racionalnih mogućnosti. Jer, to je bes nemoći.

Pamtimo izjavu ministarke da se u koncesiji Aerodroma "Nikola Tesla" ne pominje nikakvo ograničenje broja putnika na niškom aerodromu – izjavu koju je demantovao "njen rođeni pomoćnik" Ilić, koji je rekao da će država plaćati "penale" Vansiju ako niški aerodrom pređe milion putnika na godišnjem nivou

Obamina ekonomska politika se ni po čemu ne razlikuje od decenijske socijalne demagogije u Srbiji. Problem nezaposlenosti rešava se tako što se veštački kreiraju radna mesta na budžetu, isto što se ovde radi od SFRJ.

Nedostatak odgovornosti je doveo do toga da u našoj politici više ne postoje elementarni demokratski i moralni principi, ona je postala kaljuga u kojoj preovlađuju primitivizam i osionost predstavnika naprednjačke vladajuće oligarhije i njihove klijentele

Jugoslovenska javnost je bila šokirana upravo podacima o Jasenovcu što je dovelo do antihrvatskog odijuma, zbog kojih je 50.000 primeraka knjige uskoro povučeno iz knjižara i, navodno, „zabranjeno“

Sve veća popularnost Kristijana Golubovića je eklatantan primer kako medijsko krivotvorenje realnosti i instrumentalizacija javnog servisa mogu pozicioniranjem diskursa lošeg momka, dovesti dotle da upravo to loše, može biti i dobro. Vrlo dobro.

 Kako je obezbeđenje preduzeća „Jovanjica“ štitilo gole živote građane Beograda od mogućeg napada paradajza-ubice, krastavca-manijaka, pomahnitalih kornišona i razjarene paprike?