U isto vreme, umesto da je došlo do dinamiziranja posle 80-ih godina HH veka, kako su obećavali teoretičari neoliberalizma, u praksi se desilo potpuno suprotno. Godišnja stopa rasta svetske privrede u 70-im godinama iznosila je 2,4%, u 80-im 1,4%, u 90-im 1,1%, a u prvoj deceniji ovog veka nastupila je globalna ekonomska kriza.

Poslednji je čas da pružimo odlučan otpor pokušaju da se u Srbiji ponovo pokrene projekat „Jadar“, i da učvrstimo uverenje da Srbija neće biti ničija kolonija. To jeste veliki istorijski izazov, ali i prilika da pokažemo da smo samosvesni i odlučni građani koji znaju da cene svoju slobodu

Vojvođanin ne čini, zajednički sa svim drugim Vojvođanima, narod (naciju). Biti Vojvođanin drugačije je opredeljenje i pripadnost - makar što je ponosno kao vojvoda - ali nacionalnost nije

Sve navedeno predstavlja zatečeno stanje stvari u srpskoj intelektualnoj javnosti koje je manje-više svima dobro poznato, ali ono što je najstrašnije u vezi sa ovom galopirajućom degradacijom intelektualne elite i kapaciteta srpskog društva jeste to što ovaj trend nije „mimo sveta“, kako neupućeni novinari i komentatori predstavljaju.

Svi koji su prošle godine ohrabrivali povlačenje rezolucije i hvalili kao „mudar i državnički“ Tadićev potez, sada su šokirani što moraju da ga prevode preko iste vode. Oni koji su tvrdili da je u pitanju prenemaganje u predizborne svrhe, sada su u to još ubeđeniji.

Sve opcije, kao i ponašanje ruskog rukovodstva, posredno ukazuju da Moskva sada teži da rat pretvori u onu vrstu konflikta koja najmanje ide u prilog Ukrajini – rat iscrpljivanja

Ne smemo dozvoliti još jedan genocid u povratu, bilo u Srpskoj, bilo u Srbiji. Zar ne možemo da se dogovorimo o nekoliko nacionalno ključnih i vitalnih stvari, poput – šta je Beogradu Jasenovac?

Opozicija mora ozbiljno da stavi prst na čelo i da doživi duboke reforme zaključio je u jednoj od svojih analiza proteklih junskih lokalnih izbora profesor Zoran Stoiljković. U prilog ove njegove apsolutno zasnovane ocene ide i osnovni i najsnažniji utisak nakon ovih održanih izbora da se jasno pokazalo da građani više sada veruju i daju svoj glas grupama građana, jer je očigledno da više veruju njima nego opozicionim strankama i njihovim listama.

Ono što obojica ne mogu da shvate jeste da novac nije sve. Danas, iako su odavno sišli sa vlasti i Vojislav Koštinica i Boris Tadić slobodno mogu da se šetaju Beogradom. Za ovu dvojicu posle silaska sa vlasti nismo sigurni da će biti na slobodi.