Ali, pravi ekonomski slom Estonija doživljava 2008 . godine. Samo u periodu 2008-2009. godine BDP je opao za oko 19%. Takođe, BDP se po glavi stanovnika smanjio za oko 3.000 dolara u periodu 2007-2009. Industrijska proizvodnja je opala za oko 24,3% 2009. Izvoz je 2009. godine opao za oko 25%.

Dok se NATO sprema da pritisne Srbiju i napadne Rusiju, a Mihael Rot iskazuje zabrinutost zbog srpskih napada na Nemačku, neka lepša zajednica sa zajedničkom budućnošću postaje sve veća. Još samo da je i doživimo

Cena koju bi Srbija morala da plati kao ulaznicu u EU je ogromna. Vlast je prikriva od javnosti ili zbog neznanja ili zbog manipulacije kako se ne bi poremetila deportacija Srbije u EU

Verovatno je i ovakav rast spoljnotrgovinskog deficita  (kao i budžetski deficit i dužnička kriza praćena socijalnim nemirima u južnim zemalja evro zone), doveo do negativnog stava Varšave u vezi sa usvajanjem evra kao zvanične valute. Poljska je odustala od ranijeg plana da uvede evro u 2012. godini.

To nije „bojkot radi bojkota“, već trenutno jedini raspoloživi način da se kaže „ne“ velikoj izbornoj, političkoj i nacionalnoj prevari zvanoj Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka

Osnovni problem u celoj ovoj priči je to što Rat u Bosni jednostavno nije završen. Zato je odnos i Srba, a pogotovo Bošnjaka, prema Srebrenici neljudski i ciničan. Žrtvu niko ne gleda kao žrtvu, već kao oružje

Možda će se nakon smrti Dobrice Ćosića stvoriti uslovi da on ne bude više predmet stalnih politilkantskih i pamfletističkih napada već će njegovo književno delo biti predmet novih i objektivnih analiza.

Zato uvek treba raditi svoj posao najbolje što se može u datim okolnostima. Možda zbog toga na kraju nećemo biti više voljeni nego što jesmo. Ali će nas svakako više poštovati. Kao što danas – voleli ga ili ne – i u Njujorku i u Londonu moraju poštovati Noleta.

Velika recesija 2008-2009, kriza državnih dugova u Evropskoj uniji 2009-2014, pad privredne aktivnosti širom planete 2020. godine uzrokovan pandemijom, sankcije Zapada Rusiji 2022. i antitržišne mere protiv Kine, pre svega u tehnološkom domenu (počevši od 2018), bili su neka vrsta testiranja „nevidljive ruke“ tržišta. Rezultat je bio porazan – tržišta su se pokazala nesposobnim za samoregulaciju, a principi slobodnog tržišta su pogaženi od onih koji su ih decenijama promovisali. Snažan državni nadzor, sa efikasnijim regulatornim praksama i ekonomskom intervencijom u kejnzijanskom stilu, nametnuo se kao najracionalnije rešenje.

Na kraju, neka lobisti podele u Srbiji i Rusiji dođu na KIM da objasne narodu zašto je bolje da žive u albanskoj secesionističkoj tvorevini i po albanskim zakonima, a ne u srpskoj državi po srpskim zakonima