Od Srba se dakle traži da srcem prihvate ne tek bilo koju zastavu, već onu koja je ustanovljena protiv njihove volje i to sa namerom da bude diskontinuitet u odnosu na dotadašnji identitet Crne Gore. Zastavu koja je na izvestan način negacija njih samih! 

Da li Muzej nešto gubi ukoliko se Teslina urna dostojno sahrani? Da li crkva nešto dobija? Ako već mora da se podvuče crta pluseva i minusa (ima li minusa?), reklo bi se da tim civilizacijskim i hrišćanskim činom - svi dobijaju.

 „Mlad, lijep i pametan“ konačno je oterao, valjda u političku prošlost, poslednjeg i najdugovečnijeg od trojice „mladih, lijepih i pametnih“ koji su na vlast u Crnoj Gori, potkraj osamdesetih godina prošlog veka, došli upravo na talasu srpskog nacionalnog samoosvešćenja...

Vučić je svojom avanturističkom i diletantskom politikom povodom izbora u SAD Srbiju doveo u poziciju da joj ne veruje niko ni u Moskvi i Pekingu, ni u Briselu, niti u Vašingtonu

Čak i za beogradske otužne medijsko-političke prilike neobično je što možda najznačajnija nacionalna bitka u poslednjoj deceniji protiče gotovo neprimećeno od srpske javnosti koja se danima bavila „sudbinskom“ dilemom da li će Toma Nikolić pojesti uskršnje jaje i da li će izbori biti u decembru ili januaru.

Što se tiče Evrope, SAD se vjerojatno neće protiviti nastojanjima Njemačke, Poljske i drugih da ukrajinskoj vladi nastave pomagati da ostvari svoj san o konačnom porazu Rusije, ali na svoj vlastiti trošak i rizik. 

Evo još jednog čuda – dobio sam poziv od SNS-a iako je to nemoguće. Pod uslovom da mi verujete da sam dobio poziv. Ili da verujete da me je zvao SNS. A, kao što smo već konstatovali, za čuda je potrebna vera.

Članstvo u EU ne garantuje ekonomsko blagostanje, a primeri za to su Portugal, Irska, Italija, Grčka, Španija, pa i Slovenija. Da i ne pominjemo slučajeve Bugarske i Rumunije.

Očigledno je da je pošast politikantske tabloidizacije (ili bolje rečeno tabloidiotizacije) uzela velikog maha i da joj ne mogu odoleti ni mediji koji sebe bez velikog osnova samoproglašavaju za tzv. nezavisne, liberalno-demokratske, slobodne i objektivne

Novinar nije centar novinarstva, on ne bi smeo da postoji sam za sebe, on je most koji spaja vest sa onima koji traže vest. Ukoliko svi, i njegovi gosti i njegovi čitaoci/gledaoci budu tu samo da bi igrali oko njega i zbog njega, novinarstvo kao profesija gubi smisao. A ako nekog zanima nešto drugo, postoje profesije kolumnista, novinarski analitičar, esejista, kritičar...