Dok je nekada htela da bude misionar koji po svetu „pokrštava nevernike“, Evropa je danas sve više prisiljena da živi u okviru „svog manastira“, u kom važe sopstvena pravila, dok je izvan neki drugi svet koji funkcioniše po drugim principima.

Sklonost Hrvata ka purizmu indikacija je njihovog snažnog nacionalizma. Sklonost Srba ka antipurizmu indikacija je njihovog snažnog antinacionalizma. Purizam nije samo indikator nacionalizma, već i njegov generator. Opsesivno izbegavanje stranih reči generiše nacionalistički mentalitet.

Da li je to samo Nikolićev verbalni anestetik namenjen srpskoj javnosti i biračkom telu koje ga je izabralo, ili odlučan državnički zaključak donet nakon dubokog promišljanja i susreta sa Vladimirom Putinom, s jedne, i brojnim zapadnim političkim ličnostima, s druge strane.

Možda danas pišemo ćirilicom, možda imamo zastavu sa orlom i ocilima, možda pevamo "Veseli se srpski rode" umesto "Igra rokenrol cela Jugoslavija", ali šta nam to vredi ako smo izgubili slobodu da sami odlučujemo u kakvom društvu želimo da živimo, sa kim hoćemo da radimo i trgujemo, ko su nam saveznici, a ko neprijatelji?

Republika Srpska je sklonište srpskog naroda koji se tamo prvi put u istoriji organizovao da ne bude uhvaćen nespreman i doživi sudbinu predaka koji su  stradali od "bratske" ruke na kućnom pragu, za slavskom trpezom ili po logorima

Da li je onda ključ za više žena na visokim položajima – oslobađanje od krivice? Treba li da težimo društvu u kome su i očevi i majke jednako ravnodušni prema činjenici da su za njiih deca jedva nešto više od slike na radnom stolu? Ili je rešenje upravo u suprotnom – da i muškarci treba da promene životne prioritete, i počnu da osećaju više krivice što nisu prisutni u životima svoje dece?

Licemerno deluje preventivni lament Brankice Stanković o tome kako će ona i njena ekipa zbog ovog serijala verovatno ponovo biti optuženi za „izdaju“. Samim naslovom ciklusa i tendencioznim komentarima oni naprosto ne ostavljaju prostora da njihov projekat bude kvalifikovan drugačije.

Nagoveštaj političkog komiteta Saveta Evrope da će ova organizacija u daljem postupku vrlo verovatno primiti tzv. Kosovo u svoje članstvo, predstavlja onu vrstu događaja koji u svojoj spoljašnjoj rutini oslikava tragediju istorijskih razmera. Jedan vinovnik te tragedije jesu tela Saveta Evrope spremna da prime jednu kriminalnu tvorevinu. Druga pak strana ove sramne medalje jeste zvanična Srbija u svojoj istorijskoj nedoraslosti i nesposobnosti da brani svoje vitalne nacionalne interese.

Privilegovnaje stranih firmi u Srbiji nema za cilj pospešivanje privrednog razvoja naše zemlje. Na taj način Vučić, trošeći ogromne sume javnog novca, plaća političku podršku koju dobija sa Istoka i sa Zapada

Pri tome se pitanje stvarne potrebe Srbije za donošenjem takvih zakona ne postavlja. Moraju da se usvoje ne zato što Srbiji trebaju nego zato što strancima trebaju da dovrše proces kolonizacije. Drugi razlog je taj što su masno plaćeni.