Neadekvatni zakonski okviri, slabe institucije i ‚‚gledanje kroz prste“ povlašćenim kršiocima zakonskih odredbi, doveli su do krajnje distorzije tržišta. Veliki igrači su dobili ono što im je liberalna dogma obećala - punu slobodu delovanja u odnosu na ostale učesnike u tržišnoj utakmici.

Glavni problem ovih igrača je odsustvo izlazne strategije. Potpuno je jasno kakav će odgovor doći iz Brisela. Čak i u ovom obliku, SSP teško da može da prođe ratifikaciju u parlamentima mnogih EU zemalja.

Kako kaže činovnik američke administracije Benc, plan je "funkcionisao savršeno od 1991. do 2014. godine. Vrhunac je doživeo tokom Arapskog proleća 2011. i 2012, kad su vlade koje nisu bile po ukusu Obamine administracije rušene u 'Fejsbuk' i 'Tviter' revolucijama." I: "Situacija se menja nakon Evromajdana 2014. godine."

Predsednik, jelte, nikad ne laže, pa mu, evo još jednom da podsetim u inat svim njegovim lažnim „braniocima“ iz stranke – držim fige da, konačno, ispuni svoje, osam puta od 1917, javno izrečeno obećanje da će ispoštovati Ustav (i Miroslavljevo jevanđelje) na kome se zakleo i povući se sa antiustavne funkcije predsednika Es-en-esa. Obećanje je poslednji put oročeno na sledujušči septembar.

Rusija nikoga nije naterala da kupuje njenu naftu i gas, ona jednostavno raspolaže sa izuzetno traženim resursima koje prodaje po veoma konkurentnim uslovima na tržištu cele Evrope, što je upravo razlog zbog koga se ovaj njen posao razvija ogromnom brzinom.

Pametni ljudi u SRS, DSS i SPS jasno vide da, ako žele da naprave zajedničku vladu, potrebne su im dve pobede. Jedna na izborima, a druga nakon njih. Ova druga nije ništa manje važna od prve. Ona će značiti pridobijanje bar dela elite za svoju politiku. 

Osim toga, čuju se zahtevi i da Evropska komisija ubuduće ima i komesara za odbranu, a zagovornici ukrajinske pobede nad Putinom za to mesto već kandiduju šefa litvanske diplomatije Gabrijelisa Landsbergisa.

Da su izbori danas u Beogradu, na izbore bi izašlo više od 900.000 Beograđana, tako smo dobili u ovom istraživanju. SNS i Aleksandar Vučić bi osvojili 30,6 odsto, ili zavidnih, skoro 300.000 glasova

„Južni tok“ za Srbiju predstavlja šansu da se pokrene iz ekonomske letargije, šansu koju i dalje možemo lako da prokockamo, baš kao što možemo prokockati i te očekivane „tranzitne milione“.

Šta bi se desilo ukoliko pritisak iz SAD i EU ne bude prejak, a suverenisti pametno odgovore na izazove? Šta ako demokratski poredak, pod vlašću SRS, DSS i SPS ne bude ugrožen, a demokratske ustanove u dobrom stanju dočekaju sledeće izbore?