Sve je izglednije da je motiv izmena onaj drugi – Ustav ćemo menjati zato što je to „u trendu“ (i Albanija je, i Crna Gora, i S. Makedonija) na putu u srećnu evropsku (EU) budućnost. Ali ako je ta budućnost neizgledna, kako to većina nas vidi, u Ustav ne treba dirati, tek tako menjanja radi. 

Da li je onda ključ za više žena na visokim položajima – oslobađanje od krivice? Treba li da težimo društvu u kome su i očevi i majke jednako ravnodušni prema činjenici da su za njiih deca jedva nešto više od slike na radnom stolu? Ili je rešenje upravo u suprotnom – da i muškarci treba da promene životne prioritete, i počnu da osećaju više krivice što nisu prisutni u životima svoje dece?

Da li je to samo Nikolićev verbalni anestetik namenjen srpskoj javnosti i biračkom telu koje ga je izabralo, ili odlučan državnički zaključak donet nakon dubokog promišljanja i susreta sa Vladimirom Putinom, s jedne, i brojnim zapadnim političkim ličnostima, s druge strane.

Razaranja države i društva kroz „novu“ zakonsku regulativu i „optimizaciju“ državne uprave, već davno su nadmašila štetu od bombardovanja. Koliko ljudi je stradalo, koliko se odselilo, koliko obolelo, koliko nije rođeno, koliko imovine je uništeno, koliko novca opljačkano, koliko dobara nije stvoreno zbog naopakih zakonskih rešenja!

Zato, zalaganje za magloviti i neustavni kompromis više nije dovoljno, već odgovor naših državnih organa mora biti beskompromisan i odlučan na svaku provokaciju kao što je ova Lajčakova, jer u sebi ima zalaganje za nezavisnost i međunarodno priznanje Kosova, što inače ne prihvata više od 80% naših građana, kako su do sada pokazala sva istraživanja javnog mnjenja u Srbiji

Pri tome se pitanje stvarne potrebe Srbije za donošenjem takvih zakona ne postavlja. Moraju da se usvoje ne zato što Srbiji trebaju nego zato što strancima trebaju da dovrše proces kolonizacije. Drugi razlog je taj što su masno plaćeni. 

Licemerno deluje preventivni lament Brankice Stanković o tome kako će ona i njena ekipa zbog ovog serijala verovatno ponovo biti optuženi za „izdaju“. Samim naslovom ciklusa i tendencioznim komentarima oni naprosto ne ostavljaju prostora da njihov projekat bude kvalifikovan drugačije.

Verovatno ćemo tek u budunoćnosti moći da sagledamo značaj ličnosti i ulogu Olega Dzize u razvoju rusko-srpskih odnosa, jer je o mnogim stvarima još uvek prerano govoriti. Ali već sad nema sumnje da ovaj čovek zaslužuje ulicu koja će nositi njegovo ime.

Da zaključim: mi u Srbiji ne treba mnogo da razbijamo glavu oko nemačkih izbora. Ko god da pobedi, u Srbiji će tražiti novog Nedića

Trebalo bi hitno ozdraviti sistem prosvete, na svim nivoima, inače nam neće pomoći ni časovi od 45 minuta, ni od 30 minuta. Sistem čine ljudi, a osnovni kriterijum za ozdravljenje prosvete treba da bude stručnost i posvećenost pozivu, a ne politička podobnost i korumpiranost.