Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

U vezi sa televizijskom serijom „Aleksandar od Jugoslavije“, treba ukazati na stvarno političko stanje na jugoslovenskim prostorima u vreme kraja Prvog svetskog rata, novembra 1918.

No, barem za sada i barem kada je Kosovo u pitanju, srpski politički trojac vesla prilično složno i, nažalost, gotovo u potpunosti u skladu sa zadatim taktom i očekivanjima Prištine, Brisela i Vašingtona.

Nije stvar u tome da uvek od svakog sledećeg protesta očekujemo da bude onaj poslednji, završni. Da li će režim pasti pod pritiskom ulice, ili na izborima, ne možemo znati. Ali, ako ne protestujemo, nemamo čemu da se nadamo

I da je stvarnih 3.714 stradalih manje od izmišljenih 8.000, a i jedno i drugo neuporedivo sa u samo dva dana uništenih 350.000 života. A gde je tek ostalo od istih naručilaca i izvođača, da to sad i ne pominjemo. 

Pričinjena šteta od poplava je faktor koji će dominantno odrediti stanje privrede i društva u Srbiji u dužem periodu, a način na koji se kao društvo budemo suočili sa posledicama ove krize umnogome će uticati na budućnost zemlje.

Paradoksalno je, međutim, što na kraju i predviđanje o 11. maju može da se ostvari. Vlada može, početkom aprila, zapasti u krizu. Premijer može tada da predloži predsedniku izbore. I oni stvarno mogu biti raspisani za 11. maj.

Ruska ekonomija prkosi predviđanjima zapadnih analitičara koji su verovali da će embargo drastično pogoršati finansijsku situaciju te zemlje

Predsednik, jelte, nikad ne laže, pa mu, evo još jednom da podsetim u inat svim njegovim lažnim „braniocima“ iz stranke – držim fige da, konačno, ispuni svoje, osam puta od 1917, javno izrečeno obećanje da će ispoštovati Ustav (i Miroslavljevo jevanđelje) na kome se zakleo i povući se sa antiustavne funkcije predsednika Es-en-esa. Obećanje je poslednji put oročeno na sledujušči septembar.

Taj ekonomski pokazatelj Češke Republike je u 2013. godini bio negativan (oko 3, 2 milijarde dolara). Kada se ovaj ekonomski pokazatelj ima u vidu, jasno je da novac ne ''teče'' od EU ka Češkoj, već u obrnutom smeru.