Ruska nuklearna podmornica ,,Kursk'' doživela je havariju 12 avgusta 2000- te godine. Bila je to najveća podmornička nesreća u istoriji u mirnodopsko vreme

Vojska na ulicama u vreme vanrednog stanja – ništa neuobičajeno ni novo, svaka država to radi, ali na osnovu unapred pripremljenih i razrađenih planova, ustavnih i zakonskih ovlašćenja i propisa

Pričinjena šteta od poplava je faktor koji će dominantno odrediti stanje privrede i društva u Srbiji u dužem periodu, a način na koji se kao društvo budemo suočili sa posledicama ove krize umnogome će uticati na budućnost zemlje.

U svetu koji se suočava sa do sada nezabeleženom konfrontacijom Zapada, Rusije i Kine, Kisindžer i u stotoj godini deluje aktivno nastojeći da predoči ne samo potrebu za razumnim rešenjem aktuelne krize, nego i kako bi ono trebalo da izgleda. Njegova aktuelna poseta Pekingu pokazuje da želi da to rešenje i postigne, kao što je to učinio i pre pola vekakada je praktično kreirao balans i ravnotežu današnje tri velike sile – SAD, Kine i Rusije.

 Država koja je preuzela monopol nad zdravstvenim sistemom i njegovim SVIM zaposlenima, MORA odgovarati za NEMANjE dovoljnog broja testova, kao i za LOŠE instrukcije u kriznom LEČENjU, a ne da bude arogatna prema ljudima koji se razbole

Taj ekonomski pokazatelj Češke Republike je u 2013. godini bio negativan (oko 3, 2 milijarde dolara). Kada se ovaj ekonomski pokazatelj ima u vidu, jasno je da novac ne ''teče'' od EU ka Češkoj, već u obrnutom smeru.

I „druga Srbija” smatra da se na Srbe iz „prve Srbije” ne mogu primenjivati uobičajena demokratska pravila. Srbi iz „prve Srbije”, naime, najpre moraju biti „lustrirani”, a njihove stranke „reformisane”, da bi tek onda mogli da budu smatrani jednako vrednim članovima zajednice.

Praktični slom neoliberalizma, koji se najbolje vidi kroz nezapamćenu fiskalnu i monetarnu ekspanzivnost u ključnim ekonomijama modernog sveta, ukazuju koliko je za političke elite bitno da slušaju glas većine. Uprkos trenutnim naporima da se obuzda javna potrošnja i monetarna politika učini restriktivnijom (obični građani Srbije to najbolje vide kroz rast EURIBOR-a, tj. rata za stambene kredite), zaokret od „države blagostanja“ ka nečemu što bi ličilo na „pro-biznis“ politike, zasnovane na malim porezima i radikalnom smanjenju fiskusa i javnih dugova, na sreću ne izgleda realistično

SZO ne deluje da bi uveravala i informisala svetsko javno mnenje. Sasvim suprotno: pokrenuta je „pandemija straha“, a ne prava blagovremena međunarodna briga za javno zdravlje (PHEIC)