Zaklonjeni iza Milovog isticanja da se misli slobodno kad je u "našu korist", oni u dezorijentisanu i dezinformisanu američku javnost bacaju izvesnost da "Ukrajina ne može preuzeti Krim bez aktivnog učešća vojnih snaga NATO-a", ali – takva intervencija je "pogrešna računica" i predvorje "katastrofalnog nuklearnog rata"

Sugestija je emotivino prijemčiva, ali racionalno apsurdna. Koji su to mnogi razlozi „zbog kojih bi žene morale da podignu glas”? Žene danas ne samo da nisu diskriminasane nego su zapravo povlašćene mnogim pravnim i vanpravnim činiocima.

Sve u svemu, čini se da su oni koji su imali nameru da u Kijevu do kraja ponize „ruskog medveda“, pomalo nepromišljeno „čačkali mečku“. Naprosto, Rusija i Putin sebi nisu mogli da dozvole takav udarac i toliko poniženje. Nikoga nije preporučljivo ponižavati i izazivati na taj način. Sem ako nije već debelo traumatizovan i „izdresiran“, poput Srbije i njene vajne političke „elite“.

 Građane koji ne glasaju za Vučića može pokrenuti samo neko u koga mogu imati poverenje, a to poverenje se svakako ne stiče time što se finansijski najmoćnija opoziciona stranka hvali time da su ugrozeni. Čak i da zaista jesu, licemerno je da se time kao skromnošću hvale oni za koje svi znamo da mogu da priuste, sve što požele

Pogled na samo jedan "analitički" tekst Vašington posta dovoljan je da se čitalac uveri u razmere, perfidnost i malicioznost antiruske propagande s jedne, i sav sunovrat zapadnog javnog mnjenja s druge strane

Ovo ponovno otkrivanje klasične tragedije preko „Igre prestola“ baca dodatno svetlo na sve fenomene koje smo do sada pomenuli i osvetlili. Ono što Martinove junake čini naročitim jeste upravo njihova bačenost u nezaustavljivi žrvanj uzročno-posledičnih veza istorije, tako lepo i nadahnuto ilustrovan u uvodnoj špici serije.

Pokušavam da razumem i da ono što se dogodilo pravilno dijagnostikujem. A bez tačne dijagnoze, nema izlečenja. Mada, da se ne lažemo, postoje i one fatalne dijagnoze, nakon kojih naprosto nema pomoći. Da li mnogo grešim ako kažem da mi se čini kako je Srbija danas veoma, veoma blizu upravo takvoj dijagnozi i takvom ishodu?

Sve ostalo je legenda o „stabilokratiji“ (čitaj: nesmenjivosti vlasti) koju su nam, za našeg Vrhovnika lično, a u znak zahvalnosti za njegovu kooperativnost u procesu puzajućeg odustajanja od Kosova, smislili „naši zapadni prijatelji“.

Nije Vladimir Vladimirovič Putin zabio nož u leđa Srbiji nego Srbija zabija nož u leđa Rusiji u momentu kada se ceo Zapad ustremio na nju. Prvi put u svojoj istoriji Srbija se nalazi u suprotnom taboru od Rusije

Mediji nisu javili da li je odluka o “brisanju” Dučića iz spiska beogradskih ulica doneta jednoglasno, ili je možda bilo i odbornika koji su zahtevali od Komisije da objasni svrhu njenog predloga.