Srbija od pada nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra prošle godine nije ista zemlja.

Takvi su naši drugosrbijanci. Takvi su im bili i preci i ideološki prethodnici. Do 1948. su obožavali Staljina. Onda Tita. Onda Stambolića. Onda Miloševića, dok ih nije šutnuo onsko snažno, da zaboli. Onda Ameriku, sa Kočom i Latinkom u fusnoti. Onda, rekoh vam već šta sledi. Uskoro

Ovakav redukcionizam u odnosu na istočnoevropske zemlje je prisutan u istupima mnogih predstavnika Evropske Unije bez obzira što je koncept mutikulturalnosti, integracije i tolerancije doživeo veliki poraz upravo u zemljama koje ostaju van kritičkog uvida ovog pisca.

Sve u svemu, čini se da su oni koji su imali nameru da u Kijevu do kraja ponize „ruskog medveda“, pomalo nepromišljeno „čačkali mečku“. Naprosto, Rusija i Putin sebi nisu mogli da dozvole takav udarac i toliko poniženje. Nikoga nije preporučljivo ponižavati i izazivati na taj način. Sem ako nije već debelo traumatizovan i „izdresiran“, poput Srbije i njene vajne političke „elite“.

Ali pošto je njihov pokret obavio najteži deo posla – ozbiljno uzdrmavanje režima – studenti zadržavaju pravo nadzora nad opozicionim akterima, a ovi imaju obavezu da im podnose redovne izveštaje o svojim aktivnostima

Nisu uspeli da ubede Srbe da nisu Srbi. I onda su, eto, evrogloduri i klozetska piskarala, rešili da pojačaju kampanju protiv Sputnjika i RT Balkan sa „kolegijalnom“ do sad nezabeleženo jadnom idejom da se ti mediji ugase

Očekivali smo da će Kostić, kao neurolog, popravljati i spajati živce srpskom narodu, a ne dodatno ih kidati. Ali, biće da je drugačije shvatio svoj poziv. Kao stručnjak za mozak, on se izgleda dohvatio pokušaja lobotomije srpskog javnog mnenja ili, kako to kažu neki njemu slični rodomrsci, „preumljenja“.

Pokušavam da razumem i da ono što se dogodilo pravilno dijagnostikujem. A bez tačne dijagnoze, nema izlečenja. Mada, da se ne lažemo, postoje i one fatalne dijagnoze, nakon kojih naprosto nema pomoći. Da li mnogo grešim ako kažem da mi se čini kako je Srbija danas veoma, veoma blizu upravo takvoj dijagnozi i takvom ishodu?

Odgovornost medija koji sebi pridaju određenje da su „nezavisni i objektivni“ tim veća, jer bez obzira na pozivanje na „uzvišene evropske vrednosti“ i „medijske standarde“ ostaju vezani za ideološku koncepciju koju zastupaju, ne otvarajući prostor za širi i kompleksniji društveni i politički dijalog

Režim A. Vučića očigledno ovakvim  postupanjem jasno  pokazuje da ovakvim nedostojnim postupkom uzdržavanja od glasanja može kupovati još malo vremena za sebe i svoju kleptokratiju dajući ovom prilikom svoj bedni i sramni ustupak SAD i EU