Nalik goniču robova, Vučić svojim izjavama, intervjuima i tekstovima, bičuje radnike, terajući ih da još više rade, bez očekivanja zarade dovoljne za pristojan, dostojanstven život.

Ako Tadić izgubi, reći će se da je to narodnjačka krivica. Oni su propustili da ga na vreme podrže, kalkulisali su do poslednjeg trenutka, istakli svog kandidata, zbunjivali birače... Ako pak Tadić pobedi, opet će se reći da tu nema nikakve zasluge narodnjaka.

Još je Hantington sredinom devedesetih u svom čuvenom delu Sukob civilizacija u poglavlju o Ukrajini, naveo da je ona geopolitički i civilizacijski nepovratno podeljena zemlja, na veći deo koji je proruski, i onaj zapadni koji to nije. Tako podeljena Ukrajina je nekako funkcionisala kao načelno prvi put u istoriji nezavisna država putem pluralizma, gde su se na vlasti naizmenično smenjivale „proruske“ i „prozapadne“ vlasti, sve do puča februara 2014, kada praktično prestaje da postoji u svom dotadašnjem formatu i balansu. I pre toga u dva navrata otimana je na sumnjiv način, vlast proruskim strankama i političarima (krajem 2004, ili tzv. „narandžasta revolucija“ i proleća 2006. kada je pod sumnjivim okolnostima od strane predsednika Juščenka raspuštena tzv. druga Janukovičeva vlada). Međutim, ovaj treći put februara 2014. suverena vlast predsednika Viktora Janukoviča i premijera Azarova je oborena na ulici i uz pomoć zapadnih struktura, te dotle često vladajuće proruske stranke Partija regiona i Kompartija zabranjene. Od tada više ništa neće biti isto, pa je došlo do poznatih događaja secesija Krima i Donbasa, sukoba i napetosti. Pobeda Zelenskog nad Porošenkom 2019. na predsedničkim izborima dala je nadu u smirivanje situacije. Međutim, Zelenski nakon dolaska Bajdena u Belu kuću nastavlja koncept politike Ukrajina-antiRusija, i na unutrašnjem planu (nova crkva, marginalizacija ruskog jezika i ruskojezičnog stanovništva) i na spoljnom planu (ne poštovanje Minska 2), što je verovatno presudno delovalo na Moskvu da krene u oružani sukob.

 Netransparentnost odnosno, konsekventno, odsustvo relevantnih informacija je verovatno razlog što ni pristalice ni kritičari nisu do danas predstavili neku sveobuhvatnu i detaljnu analizu postojećeg sistema stranih investicija.

Nakon Drugog svetskog rata pa do svetske ekonomske krize u SAD-u je na primer evidentan zapanjujući porast rada za tržište. Istovremeno, po pravilu, rad je sve manje plaćen usled činjenice da je rad roba i da mu cena pada dok ponuda raste.

Republika Srbija je danas ugrožena protivpravnim sporazumima kojima su srpske vlasti narušile međunarodno i unutrašnje pravo i samu državnost Republike Srbije.

Poslednje izjave Aleksandra Vučića na konferenciji za štampu povodom krize oko registarskih tablica pokazuju domete jedne katastrofalne nacionalne i državne politike na KiM, koju on vodi proteklih deset godina

Dve državne kafilerije, “Napredak” u Ćupriji i “Proteinka” u Somboru nisu se pojavile ni na jednoj od dosada sprovedenih javnih nabavki. Prva ima dnevni kapacitet od 68 tona na dan, a druga 53 tone na dan.

Značaj 12. decembra nije samo u krizi poverenja među partnerima. Njegov značaj je u tome što je DS tog dana krenuo putem koji bismo mogli nazvati „pragmatičnim patriotizmom”. DS je shvatio da je secesija Kosova neminovnost.

Ruska ekonomija prkosi predviđanjima zapadnih analitičara koji su verovali da će embargo drastično pogoršati finansijsku situaciju te zemlje