Ruska nuklearna podmornica ,,Kursk'' doživela je havariju 12 avgusta 2000- te godine. Bila je to najveća podmornička nesreća u istoriji u mirnodopsko vreme

Je li zbilja moguće da, koliki god da je pravni analfabeta, Brnabić ne razume citirane odredbe Ustava? Ili će pre biti da razume, ali da perfidno pokušava da brani upravo kreirani presedan – da svemoguća Vlada, kad god joj zatreba, čak i običnom naredbom može onemogućiti zasedanje skupštine?

Državi nije delovalo uverljivo propadanje hipotekarnih kredita, urušavanja finansijskih proizvoda i zatvaranja banaka koje su bankrotirale pošto im je Goldman Saks prodao toksične proizvode?! Uostalom, pokazalo se da je tužiocima i sudijama teško da gone finansijere. Predmeti su nepristupačni, državni činovnici mnogo manje plaćeni od advokata.

Računica trenutno izgleda neumoljivo. Kakva god da bude, nova vlada svakako neće biti „evroreformska”.

U svetu koji se suočava sa do sada nezabeleženom konfrontacijom Zapada, Rusije i Kine, Kisindžer i u stotoj godini deluje aktivno nastojeći da predoči ne samo potrebu za razumnim rešenjem aktuelne krize, nego i kako bi ono trebalo da izgleda. Njegova aktuelna poseta Pekingu pokazuje da želi da to rešenje i postigne, kao što je to učinio i pre pola vekakada je praktično kreirao balans i ravnotežu današnje tri velike sile – SAD, Kine i Rusije.

Epidemiolog Igor Rudan, jedan od naših najcitiranijih znanstvenika, na Fejsbuku je objasnio dva načina na koja se može boriti protiv koronavirusa

Danas je tržišna kapitalizacija NIS-a na Beogradskoj berzi, odnosno njena vrednost, 146,5 milijardi dinara, dakle nešto više od 1,3 milijarde evra, a kada se razmatra prodaja NIS-a treba uzeti u obzir i geopolitičku realnost Srbije, i činjenicu da je ona sada u rangu ekonomske kolonije EU.

I koji je model upliva imao više uspeha? Model „štapa”, ili model „šargarepe”? Naravno, ovaj drugi. To ne znači da je samo to odlučilo izbore. Ali, iskustvo je pokazalo da ovdašnji birači bolje reaguju na pozitivne poruke, nego na negativne.

Praktični slom neoliberalizma, koji se najbolje vidi kroz nezapamćenu fiskalnu i monetarnu ekspanzivnost u ključnim ekonomijama modernog sveta, ukazuju koliko je za političke elite bitno da slušaju glas većine. Uprkos trenutnim naporima da se obuzda javna potrošnja i monetarna politika učini restriktivnijom (obični građani Srbije to najbolje vide kroz rast EURIBOR-a, tj. rata za stambene kredite), zaokret od „države blagostanja“ ka nečemu što bi ličilo na „pro-biznis“ politike, zasnovane na malim porezima i radikalnom smanjenju fiskusa i javnih dugova, na sreću ne izgleda realistično

Bez lažnog optimizma, ako uzmemo u obzir prosečnu starost stanovnika od 43,1 godine, broj pušača po glavi stanovnika (među najvećima u svetu), zagađenje vazduha, stanje u bolnicama i generalnu (ne)informisanost stanovništva, Srbija bi morala da se pripremi za krizu nezapamćenih razmera