U skladu sa uputstvima njegovog savetnika i ratnog zločinca Blera, Vučić je satima sluđivao srpsku javnost kontradiktornim porukama prema kojima on nije pisao Deklaraciju iz Tirane iako je potpisom pristao na nju i da nije uveo sankcije RF iako se potpisom saglasio sa pozivom na restriktivne mere/sankcije protiv Moskve

Zgrada se zida punih pet godina, od 1960. do1965., dovršava u jesen 1965. godine, kada i sama ustanova menja naziv u „Muzej savremene umetnosti“, koji nosi i dan-danas, i zvanično se otvara na godišnjicu oslobođenja Beograda, 20. oktobra 1965.

Samo to da kada „meka moć“ odradi dobro posao onda divizije, žrtve, patnja i pogibelji možda nisu ni potrebni. S tim da će Rusi i Srbi, kao i obično, tu mudrost naučiti na teži način – i na sopstvenoj koži.

Pogledom na to lice Srbije, od pre 190 godina, u ovo doba, doba kad se priroda budi iz zimskog sna, možemo da povučemo brojne paralele: Imamo ogromno narodno nezadovoljstvo, imamo zahteve da se ustpostave, to jest, vaspostave institucije, imamo tto da su sve poluge vlasti u rukama jednog čoveka

Jedino odlaskom Aleksandra Vučića Srbija dobija šansu i poziciju da svoju južnu pokrajinu vrati pod svoju jurisdikciju. Sa ovakvim predsednikom na čelu nema neizvesnosti - Kosovo i Metohiju siguno gubimo

Briselski sporazum je bio rodno mesto i tajna opstanka vlade Vučića i Dačića (a vrlo verovatno i uzrok njenog formiranja). Zbog tog potpisa je zvanični Beograd dobijao pozitivne izveštaje u Briselu i Vašingtonu, zbog toga je dobijen datum za početak pregovora sa EU i zbog toga je vlasti gledano kroz prste za neke „sitnice“ u medijskoj i pravosudnoj sferi.

Reč sankcija, kada se prevede na srpski jezik, znači kaznena mera. Ekonomske sankcije uključuju ograničenje ili zabranu trgovine, investicija i transfera novca. Njihov cilj je da nanesu štetu, povećaju troškove i naude ekonomskim i drugim interesima zemlje na koju se odnose

Rusija će morati još puno da razgovara i pregovara, ne samo s Amerikancima nego i s njihovim rusobofnim vazalima. Nadamo se da će razgovori biti dovoljni za dolazak do rješenja. To nije samo u interesu Rusije nego i svijeta

Odbrana javnog sektora je bitna ne samo zato što će radnici u njemu imati manje plate, raditi u lošijim uslovima ili biti prebačeni u privatni sektor gde će biti izloženi već nadaleko čuvenom tretmanu, već i zato što to znači poskupljenje usluga javnog sektora za sve ostale, odliv našeg novca u privatni sektor i opšti pad privredne aktivnosti.