Osnovni problem u celoj ovoj priči je to što Rat u Bosni jednostavno nije završen. Zato je odnos i Srba, a pogotovo Bošnjaka, prema Srebrenici neljudski i ciničan. Žrtvu niko ne gleda kao žrtvu, već kao oružje

Posle svih ovih događaja, da se uočiti da su zapravo sve Jugoslavije imale svoje probleme sa Mikijem Mausom, jer dok je KJ Mikija pokušavala da ućutka, a SFRJ da prevaspita, iz SRJ je Miki sam pobegao, verovatno jer mu je već bilo dosta svih tih Jugoslavija.

Pokušavam da razumem i da ono što se dogodilo pravilno dijagnostikujem. A bez tačne dijagnoze, nema izlečenja. Mada, da se ne lažemo, postoje i one fatalne dijagnoze, nakon kojih naprosto nema pomoći. Da li mnogo grešim ako kažem da mi se čini kako je Srbija danas veoma, veoma blizu upravo takvoj dijagnozi i takvom ishodu?

Rusija se ukopava za dugotrajni rat koji će podrazumevati tihu mobilizaciju oko 600.000 vojnika svake godine u „neograničenoj budućnosti“

Ako bi ministar ipak (po Zakonu) naredio obaveznu vakcinaciju, on bi građane koji to i dalje ne žele stavio u diskriminatorni položaj

Danas je EBRD jedan od najvećih poverilaca Srbije, koja joj duguje blizu 1,2 milijarde evra. Država duguje 374 miliona, lokalne samouprave 134 miliona, banke 357 miliona i preduzeća 326 miliona evra.

SAD i njihovi sateliti čvrsto su se opredelili za hegemoniju – vojnu, političku, ekonomsku, kulturnu, čak moralnu, vrednosnu. Nama je od početka bilo jasno da su pokušaji da se uspostavi monopol osuđeni na propast

Nije opravdano da se lokalnom odlukom propiše da je vožnja bez karte prekršaj, jer je tu reč prvenstveno o ugovornom odnosu između pružaoca usluge (GSP) i putnika

Predsednik Matice Srpske je izjavio da su poslušali ovu preporuku, ali problem je u tome što na konkursu može da se dobije najviše 600.000 dinara, a Letopis na godišnjem nivou košta 2,3 miliona dinara, što dodatno ugrožava njegovo postojanje. I posle svih apela koji su upućivani Ministarstvu kulture i finansija odgovarajućeg odgovora nema.

Nije sve to počelo sa Vučićem i SNS-om. Sećam se „kriznih štabova“. Sećam se bahatosti Čede Jovanovića, Bebe Popovića i Gorana Vesića. To treba imati na umu radi istine – ali nikako opravdanja za one koji danas nastavljaju i još radikalizuju upravo one najgore i najautokratskije tendencije svojih DOS-ovskih i SPS-ovskih prethodnika.