Iz „turskog doba“ reditelj nas vodi epohom novije istorije, slobodnoumetnički birajući scene i teme. Tako, publika uživa u operskom glasu austrougarskog oficira ili saznaje o atmosferi u „madžaricinom“ lokalnom hotelu, ujedno kupleraj-krčmi predratnoj i poratnoj.

The European Parlament, urges the Serbian Government to dismantle Serbian parallel structures in Kosovo that undermine the decentralisation process and prevent the full integration of the Serbian community into the Kosovo institutions.

Organizovanje podrške Srbima na Kosovu i Metohiji širom Srbije i u njihovoj borbi za opstanak i traženje formulisanja proaktivne i dosledne državne kosovske politike bili bi jedini pravi odgovor na vapaj Srba jer bi tako pokazali pre svega sebi a zatim i međunarodnoj zajednici da Kosovo i Metohija nisu izgubljeni i da to nije gotova stvar, već da je ono bilo i ostalo najvažnije političko i životno pitanje u Srbiji.

Takvi su naši drugosrbijanci. Takvi su im bili i preci i ideološki prethodnici. Do 1948. su obožavali Staljina. Onda Tita. Onda Stambolića. Onda Miloševića, dok ih nije šutnuo onsko snažno, da zaboli. Onda Ameriku, sa Kočom i Latinkom u fusnoti. Onda, rekoh vam već šta sledi. Uskoro

Rediteljev proslavljeni osećaj za pravdu je i dalje tu, on isijava iz pozadine priče i izlazi u prvi plan na nekoliko važnih mesta. Jedan je svakako insistiranje DŽona „DŽelata“ Ruta, lovca na ucene, da ucenjene kriminalce nikada ne ubija, nego da ih uvek vodi sudiji na vešanje.

Jer javna je tajna da je predsedik Nikolić – što dobrovoljno, a što zahvaljujući akcijama svog „političkog sina“ – ispustio iz ruku praktično sve poluge moći i političkog uticaja. I skoro nikoga više nije briga za to šta on kaže, radi ili misli.

Izraelsko raketiranje Damaska u kome je ubijen visokopozicionirani iranski general, posledica je serije bezbednosnih problema sa kojima se Izrael susreće od početka rata

U istoriji ljudskoj nije bilo vremena tako velikog i tako sudbonosnog kao što je naše vreme. Sudbonosno je naše vreme po život svih država, svih plemena i svih naroda i svih generacija ljudskih, koje sada žive i koje će posle nas doći.

Ovaj trend rasta spoljnotrgovinskog deficita pokazuju da Crna Gora nije upela da se ''probije'' na tržište EU sa svojim proizvodima i pored zaključivanja SSP-a . Na takav zaključak navodi i činjenica da je najveći spoljnotrgovinski partner Crne Gore i dalje država koja nije članica EU (Srbija).