Danas se, nazalost, ne vidi kraj ovog rata koji predstavlja nesreću za obe strane i u kome se međusobno istrebljuju dva veoma bliska, hrišćanska i većim delom pravoslavna slovenska naroda čiji su sukob inicirale zapadne zemlje u sopstvenom intresu i u kome delom i same direktno učestvuju na strani kijevskog režima koji su na ,,Majdanu'' dovele na vlast.

Rat u Ukrajini je probudio potrebu da se ponovo govori o političkoj propagandi, o kontroli medija i ciljanoj produkciji javnog mišljenja

Za sve tri grupe ekonomista je karakteristično da potpuno ignorišu stvarnost, empiriju i ekonomsku istoriju. Ovde je reč samo o različitim pojavnim oblicima istog fenomena – o nedopustivom intelektualnom eskapizmu u banalnost, servilnost ili jalovu teoriju.

Svi na Kosovu svesni su onoga što se dogodilo i godinama su čekali da istina – prava, a ne njena zvanična verzija – bude ogoljena. Naš cilj jeste da govorimo u ime onih koji teže istini.

Stoga je dovoljno da se politička artikulacija svih protesta sada ostvari kroz stupanje u akciono sadejstvo studenata i naroda u protestima i opozicionih stranaka, kako bi se ubrzali procesi koji treba da dovedu do obrazovanja prelazne Vlade sa jasno ograničenim mandatom i u vremenskom i u sadržinskom smislu

Ukrajina se 26. decembra 2022. godine obratila Ujedinjenim nacijama (UN) inicijativom da se Rusiji oduzme status stalnog člana Savjeta bezbjednosti UN (SB UN) i da Rusija bude isključena iz UN. U saopštenju koje je tim povodom izdalo Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine navedeno je da, kako prenose ovdašnji mediji, “pitanje statusa Rusije u UN i njenog stalnog članstva u SB UN ostaje neriješeno sa tačke gledišta međunarodnog prava”, da je “Ruska Federacija preuzela mjesto stalne članice SB UN zaobilazeći procedure definisane Poveljom UN” te da se navodno sve to dogodilo “na osnovu običnog pisma predsjednika Rusije Borisa Jeljcina, upućenog generalnom sekretaru UN 24. decembra 1991. godine”.

Rediteljev proslavljeni osećaj za pravdu je i dalje tu, on isijava iz pozadine priče i izlazi u prvi plan na nekoliko važnih mesta. Jedan je svakako insistiranje DŽona „DŽelata“ Ruta, lovca na ucene, da ucenjene kriminalce nikada ne ubija, nego da ih uvek vodi sudiji na vešanje.

Zašto premijer ne kaže da će pokušati da kod Angele Merkel izdejstvuje promenu nemačkog stava o Kosovu? Ili makar da prestanu da nas „na evropskom putu“ ucenjuju, između ostalog, i Sandžakom, Vojvodinom, promenom ustava, mirenjem sa kosovskom stolicom u UN?

Rio Tinto, sa sedištima u Londonu i Melburnu, sa transkapitalom i delovanjem po celom svetu u iskopavanju raznih ruda, pravi je primer jedne globalne kompanije. Političku i vojnu zaštitu Rio Tinto je decenijama koristio od strane Velike Britanije i SAD